سَلَخَ

Корен: س ل خ*

Кожа коју је змија скинула са себе.

Изговор:

DIN: salaẖa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. огулити
2. скинути
3. свући
4. ископати
5. завршити
6. оделити
7. одвојити

Примери:

.سَلَخْتُ التُفّاحَ و أكَلْتُهُ بَعْدَ ذیلِكَ

Ољуштио сам јабуку и појео је после тога.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
огулити, скинути	يَسْلُخُ	سَلَخَ	1.
изазвати гуљење	يُسَلِّخُ	سَلَّخَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
огулити се	يَتَسَلَّخُ	تَسَلَّخَ	5.
/	/	/	6.
бити написан	يَنْكَتِبُ	إِنْكَتَبَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• قَشَرَ - ољуштити
• خَلَعَ - скинути
• نَزَعَ - скинути
• عَرَّى - свући
• جَرَّدَ - свући
• شَلَّحَ - свући
• فَرَقَ - одвојити
• فَصَلَ - одвојити
• قَسَّمَ - одвојити

Супротне речи:

• لَبِسَ - обући
• أَلْبَسَ - обући
• دَفَنَ - закопати
• لَحَدَ - закопати
• شَرَعَ - започети
• بَدَأَ - започети
• وَصَلَ - саставити
• ضَمَّ - саставити
• أَلْحَقَ - саставити
• قَرَنَ - саставити
• رَبَطَ - саставити

Изреке и пословице:

.التَّمْثِيلُ مِثْلَ تَقْشِيرِ البَصَلِ. عَلَيْكَ أَن تَسْلَخَ كُلِّ طَبَقَةٍ حتى تَكْشِفَ آخَر

Глума је као љуштење лука. Мораш да љуштиш слој по слој како би видео нови. Жулијет Бинош

Асоцијације:

• قِشْرَةٌ - кора
• بَطاطَةٌ - кромпир

Изведене речи:

• سَلْخٌ - гуљење
• سِلْخٌ - змијска кошуљица

Сродни чланци са Википедије:

سَلَخَ

Преводи

Енглески: [1] skin ☞en Италијански: [1] pelare ☞it Немачки: [1] häuten ☞de Шпански: [1] pelar ☞es Француски: [1] écorcher ☞fr Фински: [1] nylkeä ☞fi Грчки: [1] γδέρνω ☞el

Руски: [1] обдирать ☞ru Португалски: [1] esfolar ☞pt Македонски: [1] лушти ☞mk Српски: [1] огулити ☞sr Мађарски: [1] nyúz ☞hu Бугарски: [1] дера ☞bg Кинески: [1] 皮肤 ☞zh

Конјугација глагола سَلَخَ (salaẖa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						سَالِخٌ (sāliḵun) (sāliẖun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَسْلُوخٌ (maslūḵun) (maslūẖun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سَلَخْتُ (salaḵtu) (salaẖtu)	سَلَخْتَ (salaḵta) (salaẖta)	سَلَخَ (salaẖa)		سَلَخْتُمَا (salaḵtumā) (salaẖtumā)	سَلَخَا (salaḵā) (salaẖā)		سَلَخْنَا (salaḵnā) (salaẖnā)	سَلَخْتُمْ (salaḵtum) (salaẖtum)	سَلَخُوا (salaḵū) (salaẖū)
	f		سَلَخْتِ (salaḵti) (salaẖti)	سَلَخَتْ (salaḵat) (salaẖat)			سَلَخَتَا (salaḵatā) (salaẖatā)			سَلَخْتُنَّ (salaḵtunna) (salaẖtunna)	سَلَخْنَ (salaḵna) (salaẖna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَسْلُخُ (ʾasluḵu) (ʾasluẖu)	تَسْلُخُ (tasluḵu) (tasluẖu)	يَسْلُخُ (yasluḵu) (yasluẖu)		تَسْلُخَانِ (tasluḵāni) (tasluẖāni)	يَسْلُخَانِ (yasluḵāni) (yasluẖāni)		نَسْلُخُ (nasluḵu) (nasluẖu)	تَسْلُخُونَ (tasluḵūna) (tasluẖūna)	يَسْلُخُونَ (yasluḵūna) (yasluẖūna)
	f		تَسْلُخِينَ (tasluḵīna) (tasluẖīna)	تَسْلُخُ (tasluḵu) (tasluẖu)			تَسْلُخَانِ (tasluḵāni) (tasluẖāni)			تَسْلُخْنَ (tasluḵna) (tasluẖna)	يَسْلُخْنَ (yasluḵna) (yasluẖna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَسْلُخَ (ʾasluḵa) (ʾasluẖa)	تَسْلُخَ (tasluḵa) (tasluẖa)	يَسْلُخَ (yasluḵa) (yasluẖa)		تَسْلُخَا (tasluḵā) (tasluẖā)	يَسْلُخَا (yasluḵā) (yasluẖā)		نَسْلُخَ (nasluḵa) (nasluẖa)	تَسْلُخُوا (tasluḵū) (tasluẖū)	يَسْلُخُوا (yasluḵū) (yasluẖū)
	f		تَسْلُخِي (tasluḵī) (tasluẖī)	تَسْلُخَ (tasluḵa) (tasluẖa)			تَسْلُخَا (tasluḵā) (tasluẖā)			تَسْلُخْنَ (tasluḵna) (tasluẖna)	يَسْلُخْنَ (yasluḵna) (yasluẖna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَسْلُخْ (ʾasluḵ) (ʾasluẖ)	تَسْلُخْ (tasluḵ) (tasluẖ)	يَسْلُخْ (yasluḵ) (yasluẖ)		تَسْلُخَا (tasluḵā) (tasluẖā)	يَسْلُخَا (yasluḵā) (yasluẖā)		نَسْلُخْ (nasluḵ) (nasluẖ)	تَسْلُخُوا (tasluḵū) (tasluẖū)	يَسْلُخُوا (yasluḵū) (yasluẖū)
	f		تَسْلُخِي (tasluḵī) (tasluẖī)	تَسْلُخْ (tasluḵ) (tasluẖ)			تَسْلُخَا (tasluḵā) (tasluẖā)			تَسْلُخْنَ (tasluḵna) (tasluẖna)	يَسْلُخْنَ (yasluḵna) (yasluẖna)
императив الأمر	m		اُسْلُخْ (usluḵ) (usluẖ)			اُسْلُخَا (usluḵā) (usluẖā)				اُسْلُخُوا (usluḵū) (usluẖū)
	f		اُسْلُخِي (usluḵī) (usluẖī)							اُسْلُخْنَ (usluḵna) (usluẖna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سُلِخْتُ (suliḵtu) (suliẖtu)	سُلِخْتَ (suliḵta) (suliẖta)	سُلِخَ (suliẖa)		سُلِخْتُمَا (suliḵtumā) (suliẖtumā)	سُلِخَا (suliḵā) (suliẖā)		سُلِخْنَا (suliḵnā) (suliẖnā)	سُلِخْتُمْ (suliḵtum) (suliẖtum)	سُلِخُوا (suliḵū) (suliẖū)
	f		سُلِخْتِ (suliḵti) (suliẖti)	سُلِخَتْ (suliḵat) (suliẖat)			سُلِخَتَا (suliḵatā) (suliẖatā)			سُلِخْتُنَّ (suliḵtunna) (suliẖtunna)	سُلِخْنَ (suliḵna) (suliẖna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُسْلَخُ (ʾuslaḵu) (ʾuslaẖu)	تُسْلَخُ (tuslaḵu) (tuslaẖu)	يُسْلَخُ (yuslaḵu) (yuslaẖu)		تُسْلَخَانِ (tuslaḵāni) (tuslaẖāni)	يُسْلَخَانِ (yuslaḵāni) (yuslaẖāni)		نُسْلَخُ (nuslaḵu) (nuslaẖu)	تُسْلَخُونَ (tuslaḵūna) (tuslaẖūna)	يُسْلَخُونَ (yuslaḵūna) (yuslaẖūna)
	f		تُسْلَخِينَ (tuslaḵīna) (tuslaẖīna)	تُسْلَخُ (tuslaḵu) (tuslaẖu)			تُسْلَخَانِ (tuslaḵāni) (tuslaẖāni)			تُسْلَخْنَ (tuslaḵna) (tuslaẖna)	يُسْلَخْنَ (yuslaḵna) (yuslaẖna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُسْلَخَ (ʾuslaḵa) (ʾuslaẖa)	تُسْلَخَ (tuslaḵa) (tuslaẖa)	يُسْلَخَ (yuslaḵa) (yuslaẖa)		تُسْلَخَا (tuslaḵā) (tuslaẖā)	يُسْلَخَا (yuslaḵā) (yuslaẖā)		نُسْلَخَ (nuslaḵa) (nuslaẖa)	تُسْلَخُوا (tuslaḵū) (tuslaẖū)	يُسْلَخُوا (yuslaḵū) (yuslaẖū)
	f		تُسْلَخِي (tuslaḵī) (tuslaẖī)	تُسْلَخَ (tuslaḵa) (tuslaẖa)			تُسْلَخَا (tuslaḵā) (tuslaẖā)			تُسْلَخْنَ (tuslaḵna) (tuslaẖna)	يُسْلَخْنَ (yuslaḵna) (yuslaẖna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُسْلَخْ (ʾuslaḵ) (ʾuslaẖ)	تُسْلَخْ (tuslaḵ) (tuslaẖ)	يُسْلَخْ (yuslaḵ) (yuslaẖ)		تُسْلَخَا (tuslaḵā) (tuslaẖā)	يُسْلَخَا (yuslaḵā) (yuslaẖā)		نُسْلَخْ (nuslaḵ) (nuslaẖ)	تُسْلَخُوا (tuslaḵū) (tuslaẖū)	يُسْلَخُوا (yuslaḵū) (yuslaẖū)
	f		تُسْلَخِي (tuslaḵī) (tuslaẖī)	تُسْلَخْ (tuslaḵ) (tuslaẖ)			تُسْلَخَا (tuslaḵā) (tuslaẖā)			تُسْلَخْنَ (tuslaḵna) (tuslaẖna)	يُسْلَخْنَ (yuslaḵna) (yuslaẖna)