ظَهَرَ
Изговор:
Значења:
- појавити се
- бити видљив
- бити јасан
- бити очит
- избити
- искрснути
- изаћи
Примери:
- .ظَهَرَتْ صورَتُها العارِيَّةُ عَلى صَفْحَةِ الأُولَى مِن المَجلَّةِ لِلرِجَالِ
- Њена обнажена фотографија појавила се на насловници мушког часописа.
Синоними:
Супротне речи:
- إِصْمَحَلَّ - нестати, ишчезнути
- إِخْتَفِىَ - сакрити се, склонити се, ишчезнути, нестати
- زالَ - отићи, нестати
Изреке и пословице:
- .تَكَلَّمْ عَنِ الشَّيْطانِ وَ هُوَ سَيَظْهَرُ
- "Причај о ђаволу и он ће се појавити." - Италијанска пословица
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
појавити се | يَظْهَرُ | ظَهَرَ | 1. |
занемарити | يُظَهِرُ | ظَهَّرَ | 2. |
помагати | يُظَاهِرُ | ظَاهَرَ | 3. |
показати, открити | يُظْهِرُ | أَظْهَرَ | 4. |
развести се од | يَتَظَهَّرُ | تَظَهَّرَ | 5. |
међусобно се помагати | يَتَظَاهَرُ | تَظَاهَرَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
занемарити | يَظَّهِرُ | إِظَّهَرَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
показати, открити | يَيْتَظْهِرُ | إِسْتَظْهَرَ | 10. |
Асоцијације:
Изведене речи:
- إِظْهارٌ - показивање, откривање
- إِظْهارِيٌّ - спољашњи
- تَظاهُرٌ - спољашњост, видљивост, привид
- ظاهِرٌ - видљив, очит
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола ظَهرَ (ẓahаra) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
ظَاهِرٌ (ẓāhirun) (ẓāhirun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَظْهُورٌ (maẓhūrun) (maẓhūrun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | ظَهرْتُ (ẓahаrtu) |
ظَهرْتَ (ẓahаrta) |
ظَهرَ (ẓahаra) |
ظَهرْتُمَا (ẓahаrtumā) |
ظَهرَا (ẓahаrā) |
ظَهرْنَا (ẓahаrnā) |
ظَهرْتُمْ (ẓahаrtum) |
ظَهرُوا (ẓahаrū) | |||
f | ظَهرْتِ (ẓahаrti) |
ظَهرَتْ (ẓahаrat) |
ظَهرَتَا (ẓahаratā) |
ظَهرْتُنَّ (ẓahаrtunna) |
ظَهرْنَ (ẓahаrna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَظْهرُ (ʾaẓhаru) |
تَظْهرُ (taẓhаru) |
يَظْهرُ (yaẓhаru) |
تَظْهرَانِ (taẓhаrāni) |
يَظْهرَانِ (yaẓhаrāni) |
نَظْهرُ (naẓhаru) |
تَظْهرُونَ (taẓhаrūna) |
يَظْهرُونَ (yaẓhаrūna) | |||
f | تَظْهرِينَ (taẓhаrīna) |
تَظْهرُ (taẓhаru) |
تَظْهرَانِ (taẓhаrāni) |
تَظْهرْنَ (taẓhаrna) |
يَظْهرْنَ (yaẓhаrna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَظْهرَ (ʾaẓhаra) |
تَظْهرَ (taẓhаra) |
يَظْهرَ (yaẓhаra) |
تَظْهرَا (taẓhаrā) |
يَظْهرَا (yaẓhаrā) |
نَظْهرَ (naẓhаra) |
تَظْهرُوا (taẓhаrū) |
يَظْهرُوا (yaẓhаrū) | |||
f | تَظْهرِي (taẓhаrī) |
تَظْهرَ (taẓhаra) |
تَظْهرَا (taẓhаrā) |
تَظْهرْنَ (taẓhаrna) |
يَظْهرْنَ (yaẓhаrna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَظْهرْ (ʾaẓhаr) |
تَظْهرْ (taẓhаr) |
يَظْهرْ (yaẓhаr) |
تَظْهرَا (taẓhаrā) |
يَظْهرَا (yaẓhаrā) |
نَظْهرْ (naẓhаr) |
تَظْهرُوا (taẓhаrū) |
يَظْهرُوا (yaẓhаrū) | |||
f | تَظْهرِي (taẓhаrī) |
تَظْهرْ (taẓhаr) |
تَظْهرَا (taẓhаrā) |
تَظْهرْنَ (taẓhаrna) |
يَظْهرْنَ (yaẓhаrna) | |||||||
императив الأمر |
m | اظْهرْ (ẓhаr) |
اظْهرَا (ẓhаrā) |
اظْهرُوا (ẓhаrū) |
||||||||
f | اظْهرِي (ẓhаrī) |
اظْهرْنَ (ẓhаrna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | ظُهِرْتُ (ẓuhirtu) (ẓuhirtu) |
ظُهِرْتَ (ẓuhirta) (ẓuhirta) |
ظُهِرَ (ẓuhira) |
ظُهِرْتُمَا (ẓuhirtumā) (ẓuhirtumā) |
ظُهِرَا (ẓuhirā) (ẓuhirā) |
ظُهِرْنَا (ẓuhirnā) (ẓuhirnā) |
ظُهِرْتُمْ (ẓuhirtum) (ẓuhirtum) |
ظُهِرُوا (ẓuhirū) (ẓuhirū) | |||
f | ظُهِرْتِ (ẓuhirti) (ẓuhirti) |
ظُهِرَتْ (ẓuhirat) (ẓuhirat) |
ظُهِرَتَا (ẓuhiratā) (ẓuhiratā) |
ظُهِرْتُنَّ (ẓuhirtunna) (ẓuhirtunna) |
ظُهِرْنَ (ẓuhirna) (ẓuhirna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُظْهَرُ (ʾuẓharu) (ʾuẓharu) |
تُظْهَرُ (tuẓharu) (tuẓharu) |
يُظْهَرُ (yuẓharu) (yuẓharu) |
تُظْهَرَانِ (tuẓharāni) (tuẓharāni) |
يُظْهَرَانِ (yuẓharāni) (yuẓharāni) |
نُظْهَرُ (nuẓharu) (nuẓharu) |
تُظْهَرُونَ (tuẓharūna) (tuẓharūna) |
يُظْهَرُونَ (yuẓharūna) (yuẓharūna) | |||
f | تُظْهَرِينَ (tuẓharīna) (tuẓharīna) |
تُظْهَرُ (tuẓharu) (tuẓharu) |
تُظْهَرَانِ (tuẓharāni) (tuẓharāni) |
تُظْهَرْنَ (tuẓharna) (tuẓharna) |
يُظْهَرْنَ (yuẓharna) (yuẓharna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُظْهَرَ (ʾuẓhara) (ʾuẓhara) |
تُظْهَرَ (tuẓhara) (tuẓhara) |
يُظْهَرَ (yuẓhara) (yuẓhara) |
تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā) |
يُظْهَرَا (yuẓharā) (yuẓharā) |
نُظْهَرَ (nuẓhara) (nuẓhara) |
تُظْهَرُوا (tuẓharū) (tuẓharū) |
يُظْهَرُوا (yuẓharū) (yuẓharū) | |||
f | تُظْهَرِي (tuẓharī) (tuẓharī) |
تُظْهَرَ (tuẓhara) (tuẓhara) |
تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā) |
تُظْهَرْنَ (tuẓharna) (tuẓharna) |
يُظْهَرْنَ (yuẓharna) (yuẓharna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُظْهَرْ (ʾuẓhar) (ʾuẓhar) |
تُظْهَرْ (tuẓhar) (tuẓhar) |
يُظْهَرْ (yuẓhar) (yuẓhar) |
تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā) |
يُظْهَرَا (yuẓharā) (yuẓharā) |
نُظْهَرْ (nuẓhar) (nuẓhar) |
تُظْهَرُوا (tuẓharū) (tuẓharū) |
يُظْهَرُوا (yuẓharū) (yuẓharū) | |||
f | تُظْهَرِي (tuẓharī) (tuẓharī) |
تُظْهَرْ (tuẓhar) (tuẓhar) |
تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā) |
تُظْهَرْنَ (tuẓharna) (tuẓharna) |
يُظْهَرْنَ (yuẓharna) (yuẓharna) |