غَضَبَ

Корен: غ ض ب

Приказ насилног опхођења према некоме услед наглог беса.

Изговор:

DIN: ġaḍaba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. (раз)љутити се
2. (ра)срдити се
3. бранити
4. штитити

Примери:

.غَضَبَ الرَّجُلُ عَلَى المَرْأَةِ و إِغْتَصَبَهَا

Човек се разљутио на жену и силовао је.

Синоними:

• أَزْعَجَ - иритирати, нервирати
• حَنَقَ - љутити

Супротне речи:

• اِبْتَهَجَ - орасположити
• تَمَحَّسَ - узбудити се, ишчекивати

Изреке и пословице:

!الله يَغْضَبُ عَلَيْكَ

Бог се разгневио на тебе!

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити љут	يَغْضَبُ	غَضَبَ	1.
љутити	يُغَضِّبُ	غَضَّبَ	2.
разљутити	يُغَاضِبُ	غَاضَبَ	3.
разјарити	يُغْضِبُ	أَغْضَبَ	4.
срдити се на	يَتَغَضَّبُ	تَغَضَّبَ	5.
љутити се	يَتَغَاضَبُ	تَغَاضَبَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
срдити се на	يَسْتَغْضِبُ	إِسْتَغْضَبَ	10.

Асоцијације:

• عُنْفٌ - насиље

Изведене речи:

• غَضَابِيٌّ - љутит, плаховит, напрасит,пргав, мрзовољан, зловољан
• غَضَبٌ - љутња, срџба, гнев
• غَضْبَانٌ - срдит, љут
• مَغْضَبَةٌ - срџба, љутња, гнев
• مَغْضُوبٌ عَلَيْهِ - онај који што љути

Сродни чланци са Википедије:

غَضَبَ

Преводи

Енглески: [1] anger ☞en Италијански: [1] fare arrabbiare ☞it Немачки: [1] vrede ☞de Шпански: [1] enfadar ☞es Француски: [1] mettre en colère ☞fr Фински: [1] suututtaa ☞fi Грчки: [1] εξοργίζω ☞el

Руски: [1] злить ☞ru Португалски: [1] irar ☞pt Македонски: [1] гневот ☞mk Српски: [1] огорчити ☞sr Мађарски: [1] felbosszant ☞hu Бугарски: [1] ядосвам ☞bg Кинески: [1] 激怒 ☞zh

Конјугација глагола غَضبَ (ġaḍаba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						غَاضِبٌ‎ (ḡāḍibun) (ġāḍibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَغْضُوبٌ‎ (maḡḍūbun) (maġḍūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غَضبْتُ‎ (ġaḍаbtu)	غَضبْتَ‎ (ġaḍаbta)	غَضبَ (ġaḍаba)		غَضبْتُمَا‎ (ġaḍаbtumā)	غَضبَا‎ (ġaḍаbā)		غَضبْنَا‎ (ġaḍаbnā)	غَضبْتُمْ‎ (ġaḍаbtum)	غَضبُوا‎ (ġaḍаbū)
	f		غَضبْتِ‎ (ġaḍаbti)	غَضبَتْ‎ (ġaḍаbat)			غَضبَتَا‎ (ġaḍаbatā)			غَضبْتُنَّ‎ (ġaḍаbtunna)	غَضبْنَ‎ (ġaḍаbna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَغْضِبُ‎ (ʾaḡḍibu) (ʾaġḍibu)	تَغْضِبُ‎ (taḡḍibu) (taġḍibu)	يَغْضِبُ‎ (yaḡḍibu) (yaġḍibu)		تَغْضِبَانِ‎ (taḡḍibāni) (taġḍibāni)	يَغْضِبَانِ‎ (yaḡḍibāni) (yaġḍibāni)		نَغْضِبُ‎ (naḡḍibu) (naġḍibu)	تَغْضِبُونَ‎ (taḡḍibūna) (taġḍibūna)	يَغْضِبُونَ‎ (yaḡḍibūna) (yaġḍibūna)
	f		تَغْضِبِينَ‎ (taḡḍibīna) (taġḍibīna)	تَغْضِبُ‎ (taḡḍibu) (taġḍibu)			تَغْضِبَانِ‎ (taḡḍibāni) (taġḍibāni)			تَغْضِبْنَ‎ (taḡḍibna) (taġḍibna)	يَغْضِبْنَ‎ (yaḡḍibna) (yaġḍibna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَغْضِبَ‎ (ʾaḡḍiba) (ʾaġḍiba)	تَغْضِبَ‎ (taḡḍiba) (taġḍiba)	يَغْضِبَ‎ (yaḡḍiba) (yaġḍiba)		تَغْضِبَا‎ (taḡḍibā) (taġḍibā)	يَغْضِبَا‎ (yaḡḍibā) (yaġḍibā)		نَغْضِبَ‎ (naḡḍiba) (naġḍiba)	تَغْضِبُوا‎ (taḡḍibū) (taġḍibū)	يَغْضِبُوا‎ (yaḡḍibū) (yaġḍibū)
	f		تَغْضِبِي‎ (taḡḍibī) (taġḍibī)	تَغْضِبَ‎ (taḡḍiba) (taġḍiba)			تَغْضِبَا‎ (taḡḍibā) (taġḍibā)			تَغْضِبْنَ‎ (taḡḍibna) (taġḍibna)	يَغْضِبْنَ‎ (yaḡḍibna) (yaġḍibna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَغْضِبْ‎ (ʾaḡḍib) (ʾaġḍib)	تَغْضِبْ‎ (taḡḍib) (taġḍib)	يَغْضِبْ‎ (yaḡḍib) (yaġḍib)		تَغْضِبَا‎ (taḡḍibā) (taġḍibā)	يَغْضِبَا‎ (yaḡḍibā) (yaġḍibā)		نَغْضِبْ‎ (naḡḍib) (naġḍib)	تَغْضِبُوا‎ (taḡḍibū) (taġḍibū)	يَغْضِبُوا‎ (yaḡḍibū) (yaġḍibū)
	f		تَغْضِبِي‎ (taḡḍibī) (taġḍibī)	تَغْضِبْ‎ (taḡḍib) (taġḍib)			تَغْضِبَا‎ (taḡḍibā) (taġḍibā)			تَغْضِبْنَ‎ (taḡḍibna) (taġḍibna)	يَغْضِبْنَ‎ (yaḡḍibna) (yaġḍibna)
императив الأمر	m		اِغْضِبْ‎ (iḡḍib) (iġḍib)			اِغْضِبَا‎ (iḡḍibā) (iġḍibā)				اِغْضِبُوا‎ (iḡḍibū) (iġḍibū)
	f		اِغْضِبِي‎ (iḡḍibī) (iġḍibī)							اِغْضِبْنَ‎ (iḡḍibna) (iġḍibna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غُضِبْتُ‎ (ḡuḍibtu) (ġuḍibtu)	غُضِبْتَ‎ (ḡuḍibta) (ġuḍibta)	غُضِبَ (ġuḍiba)		غُضِبْتُمَا‎ (ḡuḍibtumā) (ġuḍibtumā)	غُضِبَا‎ (ḡuḍibā) (ġuḍibā)		غُضِبْنَا‎ (ḡuḍibnā) (ġuḍibnā)	غُضِبْتُمْ‎ (ḡuḍibtum) (ġuḍibtum)	غُضِبُوا‎ (ḡuḍibū) (ġuḍibū)
	f		غُضِبْتِ‎ (ḡuḍibti) (ġuḍibti)	غُضِبَتْ‎ (ḡuḍibat) (ġuḍibat)			غُضِبَتَا‎ (ḡuḍibatā) (ġuḍibatā)			غُضِبْتُنَّ‎ (ḡuḍibtunna) (ġuḍibtunna)	غُضِبْنَ‎ (ḡuḍibna) (ġuḍibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُغْضَبُ‎ (ʾuḡḍabu) (ʾuġḍabu)	تُغْضَبُ‎ (tuḡḍabu) (tuġḍabu)	يُغْضَبُ‎ (yuḡḍabu) (yuġḍabu)		تُغْضَبَانِ‎ (tuḡḍabāni) (tuġḍabāni)	يُغْضَبَانِ‎ (yuḡḍabāni) (yuġḍabāni)		نُغْضَبُ‎ (nuḡḍabu) (nuġḍabu)	تُغْضَبُونَ‎ (tuḡḍabūna) (tuġḍabūna)	يُغْضَبُونَ‎ (yuḡḍabūna) (yuġḍabūna)
	f		تُغْضَبِينَ‎ (tuḡḍabīna) (tuġḍabīna)	تُغْضَبُ‎ (tuḡḍabu) (tuġḍabu)			تُغْضَبَانِ‎ (tuḡḍabāni) (tuġḍabāni)			تُغْضَبْنَ‎ (tuḡḍabna) (tuġḍabna)	يُغْضَبْنَ‎ (yuḡḍabna) (yuġḍabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُغْضَبَ‎ (ʾuḡḍaba) (ʾuġḍaba)	تُغْضَبَ‎ (tuḡḍaba) (tuġḍaba)	يُغْضَبَ‎ (yuḡḍaba) (yuġḍaba)		تُغْضَبَا‎ (tuḡḍabā) (tuġḍabā)	يُغْضَبَا‎ (yuḡḍabā) (yuġḍabā)		نُغْضَبَ‎ (nuḡḍaba) (nuġḍaba)	تُغْضَبُوا‎ (tuḡḍabū) (tuġḍabū)	يُغْضَبُوا‎ (yuḡḍabū) (yuġḍabū)
	f		تُغْضَبِي‎ (tuḡḍabī) (tuġḍabī)	تُغْضَبَ‎ (tuḡḍaba) (tuġḍaba)			تُغْضَبَا‎ (tuḡḍabā) (tuġḍabā)			تُغْضَبْنَ‎ (tuḡḍabna) (tuġḍabna)	يُغْضَبْنَ‎ (yuḡḍabna) (yuġḍabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُغْضَبْ‎ (ʾuḡḍab) (ʾuġḍab)	تُغْضَبْ‎ (tuḡḍab) (tuġḍab)	يُغْضَبْ‎ (yuḡḍab) (yuġḍab)		تُغْضَبَا‎ (tuḡḍabā) (tuġḍabā)	يُغْضَبَا‎ (yuḡḍabā) (yuġḍabā)		نُغْضَبْ‎ (nuḡḍab) (nuġḍab)	تُغْضَبُوا‎ (tuḡḍabū) (tuġḍabū)	يُغْضَبُوا‎ (yuḡḍabū) (yuġḍabū)
	f		تُغْضَبِي‎ (tuḡḍabī) (tuġḍabī)	تُغْضَبْ‎ (tuḡḍab) (tuġḍab)			تُغْضَبَا‎ (tuḡḍabā) (tuġḍabā)			تُغْضَبْنَ‎ (tuḡḍabna) (tuġḍabna)	يُغْضَبْنَ‎ (yuḡḍabna) (yuġḍabna)