هاتِفٌ
هاتِفٌ (арапски)
неодређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
هَوَاتِفُ | هاتِفانِ | هاتِفٌ | Номинатив |
هَوَاتِفَ | هاتِفَينِ | هاتِفٍ | Генитив |
هَوَاتِفَ | هاتِفَينِ | هاتِفًا | Акузатив |
одређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
الهَوَاتِفُ | الهاتِفانِ | الهاتِفُ | Номинатив |
الهَوَاتِفِ | الهاتِفَينِ | الهاتِفِ | Генитив |
الهَوَاتِفَ | الهاتِفَينِ | الهاتِفَ | Акузатив |
Изговор:
Значења:
- телефон
- звучник
- звонце
Порекло:
- Изведено из арапског глагола هتف (hаtаfа), (по)звати.
Примери:
- .يَتَكَلَّمُ الرَّجُلُ مَعَ زَوْجَتِهِ بالهاتِفِ
- Човек разговара са својом женом преко телефона.
Изреке и пословице:
- .الهَاتِفُ سِلاحٌ مُمِيتٌ فِي أَيْدَي المَرْأَةِ الخَمُولَةِ
- Телефон је смртоносно оружје у рукама беспослене жене.
Асоцијације:
- الهاتِفُ المَحْمولُ - мобилни телефон
Изведене речи:
- الهاتِفُ المَحْمولُ - Мобилни телефон
- هاتِفُ القَلبِ - унутрашњи глас
- هُتَافٌ ج ات - зов, (по)узвик
- هُتَافُ الحَرْبِ - позив за бој
- هَتْفٌ - дозивање, викање
- هَتْفَةٌ - дозивање, викање
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
|
|