božićni
božićni
Облици:
Значења:
- Deo hrane pripremljene na Badnji dan koja se ostavi u vreću za jedno sa mrvama sa stola da preko go dine služi kao lek. [1]
- Crkvena pesma posvećena Božiću. Вршац[1]
- Komadi pečenog testa od belog brašna s prigodnim predstavama i ukrasima. Вршац[1]
- Umivanje vodom u koju je stavljena crvena jabuka kako bi ukućani bili rumeni i zdravi. Черевић[1]
Примери:
- Tȃj džȁčić, pa se mȅte na líce, pa se ùpāli kùčine, òno od kùdelje, i tȁ bòžićna svéća — tȏ se tàko bȁjalo. Елемир Бачинци Черевић Краљевци Буђановци Бешка Чортановци Бачко Петрово Село Сивац Ђурђево Нови Сад Српски Крстур Кикинда Перлез Фаркаждин Чента Баранда [1]
- Za Bóžić je bílo bóžićni koláči. Стари Сланкамен [1]
- Zato što je pȏs, ȍnda je božȉćni pȏs. Вршац [1]
- Za Božić su se mesili božićnji kolači: „guvno”, „boži nji kolač” koji će se prerezati. Božićnji kolač se reže prvi dan Božića po podne. [2] [1]
- Na Badnji dan svaki prvi zalogaj se meće u stranu, to domaćica pokupi i metne u vreću, za jedno sa po malo od svega onoga što je bilo u kotarici sa božićnim kolačem (jabuka, beli luk) i suši na tavanu. I mrve sa stola [se] pokupe i stave u tu kesu. To zovu „božićna večera” i time će preko godine lečiti bolesnike. [3] Стапар [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94.