cȇl

Облици:

  1. cel, -a, -o, celi [1]

Значења:

Примери:

  1. Cȇl dȃn mȏra da se čȉsti. Фаркаждин [1]
  2. Cȇl dȃn je prikòpāva. [2] Башаид [1]
  3. Pȇć ùzidanu imámo što nàložim jedàred, pa je tȍplo i cȅl dȁn i célu nȏć. [2] Калаз [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 151.

Напомене

уреди