cipela
cipela
Именица
уредиcipela, ж
Облици:
Значења:
- Cipela s visokom potpeticom. Црвена Црква[1]
Примери:
- Òno je fȋno bílo, ìdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cìpelu. Товаришево [1]
- Al smo se mórali umesto òpanāka cìpele da bȕdu i tȁk[o] mȁl[o] da s[e] obúčemo. Лаћарак [1]
- Ȍnd[a] s[e] nòsile nȅke dìnglice, i kèceljice, i lȁkovane cìpele, bȇle zòknice. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Нови Сад Сремска Каменица Мали Радинци Добринци Војка Сомбор Надаљ Госпођинци Вилово Српски Крстур Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Зрењанин Деска [1]
- Pa kapȗt, pa odȅće da se šȉjedu, pa cipȅle lȅti. Избиште Павлиш [1]
- Pȍsle sam íšla njójzi da kȗpim cipȅle. Вршац [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 340.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 158.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 116, 160, 316, 339.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 53.