fáliti

fáliti (српски, ћир. фа́лити) уреди

Глагол уреди

fáliti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. fȃlim, faliti [1]
  2. -a, faliti, -o, hvȃlim [1]

Значења:

  1. Isticati nečije vrline, vrednosti, lepotu i sl., uznositi, hvaliti nekoga. [1]

Примери:

  1. Svȉ su ga fálili. Бечеј [1]
  2. Štȁ tòlko fȃli tȗ dèvōjku, a prȁvi se lúda da mȋ nȅ znamo s kȉm se svȅ vȕcarala i štȁ je rádila. [2] [3] Бока Турија Госпођинци Бегеч Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Јаша Томић Шурјан Арадац Неузина Сакуле Вршац Иванда [1]
  3. Dȏđe pa fȃli mòmka, mòmku fȃli dèvōjku. Нови Сад [1]
  4. Nísu tȁmo znȁli da tȏ mȁti fȃli svòju ćérku. Кула [1]
  5. Fálila sam te juče kako si bio dobar. Обреж [1]
  6. Pa nȅ da se fȃlim — nȃjbȍlji smo bíli u sèlu. Визић [1]
  7. Sàmo se fȃlu. [2] [3] Ченеј Обзир Сомбор Падеј Кикинда Ново Милошево Башаид Међа Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Иванда [1]
  8. Sȁd se fȃlu. Избиште [1]
  9. Jȕ, vala pȏ sȃta samo tȏ je príčala kako je njȇno čȅdo stȏ púti fȃljeno ù školu ko da su drȕga dèca glȕpava. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  10. Fȃlim bȍga što mi òstalo jèdno [oko]. Бата [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. fáljenje [1]
  3. fȃljen [1]


Синоними:

  1. zafaliti [1]


Изрази:

  1. falte me usta il ću vas poderati ("isto"). Ново Милошево [1]
  2. Ko sefali, sam se kvari ("hvalisavac postaje gori, lošiji, izopačen"). [1]
  3. falte me usta da vas ne pocepam ("blagi prekor hvalisavcu"). [1]
  4. O, ti si zdravo vredan, samo umrle babe pa nema ko da tefali ("u obraćanju lenjivcu, neradniku"). Јасеново [1]
  5. faliti ko Ciganin konja ("mnogo hvaliti"). [1]
  6. ˜ ("preterano (se) hvaliti"). Ново Милошево [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 317, 348.
  3. 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122, 152. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене уреди