Викиречник

gromila

gromila

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

gromila (српски, ћир. громила)

Падеж Једнина Множина
Номинатив gromila gromile
Генитив gromile gromila
Датив gromili gromilama
Акузатив gromilu gromile
Вокатив gromilo gromile
Инструментал gromilom gromilama
Локатив gromili gromilama


Именица

gromila, ж

 
Gromila

Облици:

[1.1.] grȍmila Темишвар [1], гро̀мила [2]
[2.1.] gròmila [2]

Слогови: gro-mi-la,  мн. gro-mi-le


Значења:

[1.] Gromila je tip grobne humke – mogile, sačinjena od gomile kamenja, najčešće kružnog oblika.
[2.] Jedinstvena, zbijena masa. [2]

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Синоними:

[1.1.] mogila, humka, kurgan, gomila, mađilka [2]
[2.1.] gomila [2]


Примери:

[1.1.] Srpske gromile je monografija beogradskog arheologa prof. dr. Đorđa Jankovića, objavljena 1998. godine.
[1.2.] Kàmēnji stòju na gròmilu. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Српска Црња, Моровић, Вишњићево, Суботица, Мартонош, Мол, Сивац, Каћ, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Санад, Мокрин, Падеј, Кикинда, Ново Милошево, Башаид, Нови Бечеј, Кумане, Меленци, Елемир, Деска, Сенпетер, Ченеј [2]
[2.1.] Báci tȃj kukùruz tȁmo na gròmilu. Пачир [2]
[2.2.] A prid òvaj snȇg kòkōške ùšle u kòšaru pa se skȕpile u gròmilu. [9] Мартонош [2]
[2.3.] Kad je vrúća prója, onda u gròmilu stòji, a kad se òlādi, òna sáme mȑve. [10] Нови Бечеј [2]
[2.4.] Kȏ vas je i skȕpio na gròmili, bȏg vas dȅčiji, da se hancùrate i da prȁvite nȅred; ȁjd kȕći svȉ. Јаша Томић [2]
[2.5.] Ȏn osràmoćen, siròma, došo je nȁtrag u gròmilu. [8] Ченеј, Ново Милошево, Шурјан, Бока, Неузина [2]


Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]



Преводи

Референце

  1. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 399.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 173, 174, 178, 399.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 298, 301, 359, 535, 536.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 214.
  6. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 335.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 159.
  8. ↑ 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 216.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132.

Сродни чланци са Википедије:

[1] gromila
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=gromila&oldid=713436”