kȍš

kȍš (српски, ћир. ко̏ш) уреди

Именица уреди

kȍš, м

Категорије: кол.об.


Облици:

  1. kòša, koš [1]

Значења:

  1. Deo sejačice u koji se sipa seme. [1]
  2. Deo mlina gde se sipa žito. [1]
  3. Deo vršalice u kojem se zrno čisti. [1]
  4. Gomilica kukuruza u dečjoj igri košanja. [1]
  5. Gornji deo prednje strane trupa. Тараш[1]
  6. Čvrsti omotač na grudnom košu pčele. [2] Јамена Пећинци Бођани Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Идвор Дебељача[1]

Примери:

  1. Donèsi u kȍš kukùruza sas gromile. [3] Ченеј Сусек Свилош Ловра [1]
  2. Kȍš se zvȁo. Tàko, tȍlko visòko, ȍnda je tȗ svȅ skȕpljeno pa tȗ zàvēzano. [4] Врдник Радојево Уљма Врачев Гај [1]
  3. Ìma li su čȁrdāk, tȏ pȃmtim, i kȍš. Kȍš je, tȏ je od zèmlje plète no i on da lȇplje no, a ȉsto je krȍv nàpra vljen kao i kȕća i ȍn da tȗ su sȉpa li žȉto. Врдник [1]
  4. Kòševi su zà žito. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Жабаљ Суботица Бегеч Сремска Митровица Санад Итебеј Башаид Вршац [1]
  5. Óde kȃžu ȁmbār za kukùruz, a zà žito kȍš. Kȍš je sàzīdano pa òkrečeno. Мартонош [1]
  6. U kȍš se sipa seme, a lȕla propušta zrno u zemlju. [5] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ново Милошево Тараш [1]
  7. Iznad kamenja nalaze se drveni koševi u koje su sipane žitarice. U koševima je poseban drveni mehanizam preko kojeg je regulisana količina izlaženja zrna iz koša. [10] Кикинда Ново Милошево Црвена Црква [1]
  8. Rešèto odva ja ce lo od lo mlje nog zr na, kopèraj dorađuje neprečišćeno zrno, a za čišćenje zrna služi kȍš. [5] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител [1]
  9. Čak smo pravili posebne koševe od pruća, da riba može da živi. Босут [1]
  10. To se zvalo kod nas koš. Mi smo zvali tartovi, tartovi ili koš od letava, a može i od mreže. [11] Нови Сад Сремска Митровица Бачка Паланка [1]
  11. Kȏša se obično zimi i to ovako: svaki od igrača uzme preda se dve gomilice kukuruza. Leva gomilica zove se kȍš a desna punica. [12] [1]
  12. Oni njiovi koševi i tako nešto. To je lovokradičko. [11] [3] Сремска Митровица Ченеј [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. 5,0 5,1 5,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 165, 166.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 12, 16.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 52.
  10. Жито. 1988, 208 стр, стр. 59.
  11. 11,0 11,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  12. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 93.
  13. Жито. 1988, 208 стр, стр. 71.
  14. 14,0 14,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене уреди