kȍlko
kȍlko
kȍlko (српски, ћир. ко̏лко) уреди
Прилог уреди
kȍlko, прил.
Облици:
Значења:
- Za iskazivanje mere, količine u upravnom govoru. [1]
- Za iskazivanje mere, količine u nepravim pitanjima i zavisnim rečenicama. [1]
- Za iskazivanje uporedne mere, količine nečega. [1]
- Za iskazivanje bilo koje, neodređene mere, količine. [1]
- Za iskazivanje maksimalnih mogućnosti, sposobnosti. [1]
- Za isticanje veoma velike količine. [1]
Примери:
- Spȁija pȋta: „Kȍlko je?”. [2] [3] [4] Кикинда Госпођинци Нови Сад Вршац Црепаја [1]
- Ȍndak se pogáđaju s bášom kȍlko ćedu da plȃtidu. Бешка [1]
- Svȅ dȑkće kȍlko me vȍle. Бечеј [1]
- Nȅ znam rȅć kȍlko je sáti. Товаришево [1]
- Prȉjatelj je kázo kȍlko dȃ kapitála ćérki. [5] Јасеново Бачинци Лаћарак Шимановци Жабаљ Нови Сад Српска Црња Итебеј Елемир Фаркаждин Ченеј [1]
- Ȍn sȁd ȉmā vȅću plátu kȍlko Dȁnica. Визић [1]
- Bílo je vezívānje, rávno skrnjívānje, òdgore se sȅklo kȍlko je tȁčka visòko, tolìko je bȉo i vìnogrād visòko. Ченеј [1]
- Jȁ kȍlko mȍžem, tolìko pòmāžem. Бегеч [1]
- Tȏ trȅba da se znȃ kȁko je bȑdo tolȉko da osnȕje, tolȉko žȋca kȍlko ȉma tȁmo zȗbaca. [5] [2] Избиште Стари Сланкамен Бачко Петрово Село Ново Милошево Меленци Арадац Фаркаждин [1]
- Grȏžđa bílo je kȍlko je trȅbalo i ovàkog i onàkog. Ченеј [1]
- Dȍbili smo kȍlko smo dȍbili. Башаид [1]
- Kȍlko nas ȉma, skȕpimo se. [1]
- Kȍlko kȍ ȍće, dȃ mu nȍvāca. [4] [2] Елемир Сомбор Суботица Кикинда Арадац Јаша Томић Фаркаждин Избиште [1]
- Víkala sam ȉzrīkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nìje čȕvo. [5] Фаркаждин Велики Гај [1]
- Pa kolko gȍd mògu zȉnem, pa onàko nà pēndžer. Шимановци [1]
- Kȍlko je kȍ mȍgo dȁti. Сомбор [1]
- Kȍlko sam njȏj narádila, nàheklala. Сремска Каменица [1]
- Mòja mȁma ìde u kȍlko kȗća. Обзир [1]
- Kȍlko ȉma déca bez ròditēlja. Баранда [1]
- Pokazȋva da vȉdu ȁmbar, svȅ žȉta, da vìdi kȍlko žȉta, da ne mȉsli da vȁša ćérka će da bȕde glȃdna. [4] [2] [6] [7] Јасеново Кумане Калаз Чип Батања [1]
Изрази:
- Videtikolko je sati ("shvatiti ozbiljnost, težinu situacije"; "Video je on već „kolko je sati”, da će tu nešto biti, kad se devojački otac raspituje za dug"). [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 125.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 288. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 5,0 5,1 5,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 132, 280. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 48, 50.