kapa
kapa
Именица
уредиkapa, ж
Категорије: об.об.об.риб.
Облици:
- kȁpa [1]
- kȁpa Вашица Пачир Дероње [2], ка́па [1]
- kȁpa Жабаљ Бегеч [3] [4] [1]
- kápa [1]
- kȁpa Сремска Рача Сивац Башаид Ботош [5] [1]
Значења:
- Deo odeće koji se stavlja na glavu, raznog oblika, veliči ne i ma te ri ja la. [1]
- Vrsta ženske kape ukrašene zlatovezom. [1]
- Isto. [1]
- Okrugla plitka čohana kapa, beretka. [1]
- Deo pčelarskog pribora, kapa sa mrežicom na licu. [1]
- Ono što pokriva vrh čega, što se nalazi odozgo, što natkriljuje nešto. [1]
- Nebeski svod, nebo. Ново Милошево[1]
- Prostor u saću gde je med. [1]
- Isto. [1]
- Ukrasni završetak na kamari u obliku naročito uvezane kraće kukuruzovine ili slame. [1]
- Prednji i zadnji kraj čuna. [1]
- Prednji kraj čamca. [1]
- Poklopac na barčici. [1]
Примери:
- Sva ki mla dić u Sre mu, ka da po đe pr vi put u ko lo, mo ra da po nese ka pu ( — NK; JT) [PČ VIII 148; ČMSK 65; ŠN 68]. [6] [1]
- Po mogúćnosti, kȁpe su bìle stràganske, móro da bȕde prȁvi stràgan. Бачинци [1]
- Sàmo smo dȍbīli trȁke i kȁpe, vòjnīčke. Мартонош [1]
- Kȁpe ȉmadu, pa kȁpe sa granátima šarènīma i sa štókama izvézene. Томашевац [1]
- Na glávi šešíre, a zȋmi kȁpe persijȃnske. [7] [8] [9] Вршац Сремска Митровица Бешка Шимановци Ђурђево Бегеч Нови Сад Ковиљ Падеј Ново Милошево Иланџа Чента Избиште [1]
- Svekrova obaveza [je] da snahi kupi i džegu, „če pac”, ka pu zla ta ru, ili „ubra đaj” ko je su mla de že ne no si le u sve ča nim pri li ka ma po sle uda je. [1]
- Na gla vu bi že na, od mah po sle uda je, sta vlja la „zlat nu ka pu” ko ju bi no sila sve dok ne rodi prvo dete ili pak dok u kuću ne dođe druga nova mlada ( — Jr) [EGJ 97; PČ II 118]. [10] [1]
- Pčȅlār ìma pčȅlārsku kȁpu s mrȅžom. [11] Сремски Карловци Нештин Пећинци Бачко Петрово Село Бачко Градиште Радојево [1]
- Al ȉsto bes fràncūske kȁpe nȉko níje smȅo da ìde. Нови Сад [1]
- Kȁpa, na lícu je žȉca. [11] Српски Крстур Карловчић Нови Карловци Сомбор Каћ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Башаид Конак Пландиште Баваниште Ковин [1]
- Ȉma kȁpa, ko sȕknja za kȍšnicu od rȁžane slȁme, uvȇžu gȍre kȉtu, ȍno dȍle šȋru i mȅtu na kȍšnicu. [11] Бела Црква Ердевик Кленак Јарак Светозар Милетић Бачко Петрово Село Бачко Градиште Бођани Банатско Аранђелово Мокрин Меленци Томашевац Алибунар Долово Дупљаја Баваниште Дубовац Омољица Ковин [1]
- On da sam ras tvorȉo i natȁko odgȍre kȁpu, takȏ da tȃj rȍgoz svud ȍkolo stȍji kao na stȃre kȕće s trskȁma što su bíle pokrivȅne. Избиште [1]
- Ȍnda je dòšlo tȏ da se nàpra vi lo kȁpa, tȏ se prȁvi lo od tráve vȅli ke, pa se ȍnda tà ko zàvēže. Рума [1]
- Gȍre je mȅdna kȁpa, a pȍsle ovȃmo kad bȉdne pȕna, ȍnda se séče. [11] Сефкерин Ердевик Сремска Митровица Каћ Радојево Маргита [1]
- Mȅdna kȁpa — kad je gȏrnji dȅo sȃta ìspunjen mȅdom, zȋmi se ȍne méšaju, zȋmi ȉdu prema mȅdnoj kȁpi. Алибунар [1]
- Tȏ se zòve kápa il kápac na fùruni. [2] Стари Сланкамен Бегеч [1]
- Gore ti je [na čunu] kapa, prednja kapa i stražnja kapa. Сремски Карловци [1]
- Deran sedi u kapi, ide on malo da probućka... Zadnja [kapa] je šira, a prednja je uža. [12] Футог Бачка Паланка [1]
- Mi držimo [stvari] pozadi. Neko ga zove štujer, mi kažemo kapa... nazad i napred. Нови Сад [1]
- Prȅdnja gláva, kápa i kràncla se tȏ kòd nās zòve. [13] Ковиљ [1]
- Krancl je ona prednja kapa, pa prednja kapa i zadnja kapa. To se obično zna na svakom čamcu. [12] Бачка Паланка Сремски Карловци Футог Гардиновци [1]
- Nek odvali onu kapu samo malu popreko što drži, te poklopce di se zatvaraju. [12] Кленак [1]
Изрази:
- dao bi nekome ikapu s glave ("biti nesebičan, velikodušan"). [1]
- pȕnakȁpa ("dosta, previše, suviše"). Ново Милошево [1]
- delitikapom i šakom ("obilato, nesebično davati, pomagati, poklanjati"). Сомбор [1]
- imati vrapcapodkapu ("ne skidati kapu sa glave"). Вршац [1]
- Davati i šakom ikapom ("obilato, nesebično davati, pomagati, poklanjati"). Ново Милошево [1]
- tamankȁpa za Jovu ("baš kako, koliko treba"; "Taman kȁpa za Jóvu"). Ново Милошево [1]
- žena mu krojikapu ("žena odlučuje o svemu"). [1]
- skídatikȁpu dole ("odavati priznanje kome, ceniti, uvažavati nekoga"). Ново Милошево [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 121.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 117.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 147.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
- ↑ 11,0 11,1 11,2 11,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ 12,0 12,1 12,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).