kecelja

Српски

Именица

kecelja, ж

Категорије: кол.риб.


Облици:

  1. kècelja, kecȅlja [1]
  2. kècelja Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  3. kècelja Суботица [1]
  4. kècelja Кула Ковин [2] [1]
  5. kècelja Лаћарак [1]
  6. kècelja [1]

Значења:

  1. Deo odeće različitog kroja i materijala koji se stavlja najčešće spreda ili uopšte preko druge odeće, kao zaštita od nečistoće i prljanja. [1]
  2. Duga kecelja oko vrata. Банатско Аранђелово[1]
  3. Isto. Вршац[1]
  4. Kecelja na kopčanje s prednje strane bez rukava i revera. [1]
  5. Vrsta kecelje koju nosi putunjdžija. Сремски Карловци[1]
  6. Deo ženske nošnje. [1]
  7. Kecelja s naročitom šarom zvanom klečka. Црвена Црква[1]
  8. Ukrasni detalj preko svečane haljine. [1]
  9. Đačka uniforma. [1]
  10. Odmorište ispred čardaka. [1]

Примери:

  1. Svaka udata žena nosila je, ranije, kecelju. [3] [4] Јарковац [1]
  2. Níje bílo ȍnda štòfōva, već je bílo pàtisa i sȕknje na kàrnēr, i blúze lépe i kècelje. Бачинци [1]
  3. Kad rȃdi, kad čìni kȍže, kad mȇša, strȗže, ìmō je kècelju. [5] Ковиљ [1]
  4. Vòlem kad je kècelja lȇpo ȍprana i ìspēglana. Јаша Томић [1]
  5. Òva ti nȇće svȅkrva kúpiti ni kècelju. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Ченеј Сусек Свилош Лаћарак Шимановци Черевић Платичево Крушедол Суботица Мол Стапар Змајево Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Вилово Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Меленци Шурјан Бока Неузина Иланџа Деска [1]
  6. Prìpaši kècelju da s[e] ne ìsprljāš. Бачинци [1]
  7. Žéne šȋru sȕknje, kecȅlje, kȕpu žȉto. Избиште [1]
  8. Jȃ u kecȅlju lȅba i ȍnda idémo na kȍla. Велики Гај [1]
  9. Opȁšedu joj kecȅlju i dádu joj ti dvȃ lȅba pot pȁzu i držȉ táko dvȇ svéće. [1]
  10. Jȁ izášla na sokȃk i mȅtula pȍk i kecȅlju. Вршац [1]
  11. Da se ne cȇpa kicȅlja. [1]
  12. Óni se tȕ vȋčedu: „Ȕka, bȇla nedȅlja, sȁd se cȇpa kicȅlja!”. Јасеново [1]
  13. Od òvog materijála ću da sȁšijem švȁpsku kècelju. [8] Ченеј [1]
  14. Preko suknje nošena je kecelja koja je obično bila od iste tkanine od koje je bio i prsluk. Kecelja je oko ivica ukrašavana istim elementima kakvim je ukrašavan i prsluk. U nekim selima nošene su i tkane kecelje od vune, na raznobojne pruge, sa utkivanim ornamentima između pruga. Uz bele letnje suknje nošene su i bele platnene kecelje ukrašene vezom. [12] [1]
  15. Preko gornje suknje spreda nošena je „blagdašnja” svilena kecelja plave boje, koja je ukrašena zlatovezom sa predstavom biljnih motiva. „Blagdašnja” kecelja i „prusla” održani su u narodnoj nošnji do 1885. kada počinje sve više da preovlađuje građanska nošnja tog vremena. [13] Остојићево [1]
  16. Oko 1900. počele su se nositi suknje „farbaruše” od kudeljnog platna a preko ove „farbarska kecelja” sa štampanim biljnim ornamentima. [12] [1]
  17. Delovi svečane haljine oko 1930—1940. godine su bluza i suknja, dok su oko 1915. godine obavezno nosile i kecelju. [14] Старчево [1]
  18. Jedanajst vrsta zanata je rađeno na točku: stezanje šine, karike na točku, panta na točku, tuljak, čupica čivija, kecelja, kapica u točak šraf, ispravijo osovinu, okovo novi točak, nova karika na točku. [15] Бачки Брестовац [1]
  19. Ràšīre kècelju pa nàvataju rȉbe. [16] Ковиљ [1]


Изрази:

  1. Lovitikèceljama ("loviti ribu u plitkoj vodi koristeći se keceljom (o ženama)"). Ковиљ [1]
  2. opasati ("naterati muškarca da obavlja ženske kućne poslove"; "Teško onom kom žena opaše kecelju"). Мол [1]
  3. Držati se materi zakecelju ("stalno biti uz majku (o detetu)"). [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 97.
  4. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 148.
  5. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 182, 343, 452.
  8. 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
  10. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 5, 21.
  11. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52.
  12. 12,0 12,1 Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 15.
  13. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  14. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 28.
  15. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 87.
  16. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене