Викиречник

кецеља

кецеља

кецеља (српски, lat. kecelja)

уреди

Именица

уреди

кецеља, ж

Категорије: кол.риб.


Облици:

  1. кѐцеља, кеце̏ља [1]
  2. кѐцеља Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  3. кѐцеља Суботица [1]
  4. кѐцеља Кула Ковин [2] [1]
  5. кѐцеља Лаћарак [1]
  6. кѐцеља [1]

Значења:

  1. Део одеће различитог кроја и материјала који се ставља најчешће спреда или уопште преко друге одеће, као заштита од нечистоће и прљања. [1]
  2. Дуга кецеља око врата. Банатско Аранђелово[1]
  3. Исто. Вршац[1]
  4. Кецеља на копчање с предње стране без рукава и ревера. [1]
  5. Врста кецеље коју носи путуњџија. Сремски Карловци[1]
  6. Део женске ношње. [1]
  7. Кецеља с нарочитом шаром званом клечка. Црвена Црква[1]
  8. Украсни детаљ преко свечане хаљине. [1]
  9. Ђачка униформа. [1]
  10. Одмориште испред чардака. [1]

Примери:

  1. Свака удата жена носила је, раније, кецељу. [3] [4] Јарковац [1]
  2. Ни́је би́ло о̏нда што̀фо̄ва, већ је би́ло па̀тиса и су̏кње на ка̀рне̄р, и блу́зе ле́пе и кѐцеље. Бачинци [1]
  3. Кад ра̑ди, кад чѝни ко̏же, кад ме̑ша, стру̑же, ѝмо̄ је кѐцељу. [5] Ковиљ [1]
  4. Во̀лем кад је кѐцеља ле̑по о̏прана и ѝспе̄глана. Јаша Томић [1]
  5. О̀ва ти не̑ће све̏крва ку́пити ни кѐцељу. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Ченеј Сусек Свилош Лаћарак Шимановци Черевић Платичево Крушедол Суботица Мол Стапар Змајево Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Вилово Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Меленци Шурјан Бока Неузина Иланџа Деска [1]
  6. Прѝпаши кѐцељу да с[е] не ѝспрља̄ш. Бачинци [1]
  7. Же́не ши̑ру су̏кње, кеце̏ље, ку̏пу жи̏то. Избиште [1]
  8. Ја̑ у кеце̏љу ле̏ба и о̏нда иде́мо на ко̏ла. Велики Гај [1]
  9. Опа̏шеду јој кеце̏љу и да́ду јој ти два̑ ле̏ба пот па̏зу и држи̏ та́ко две̑ све́ће. [1]
  10. Ја̏ иза́шла на сока̑к и ме̏тула по̏к и кеце̏љу. Вршац [1]
  11. Да се не це̑па кице̏ља. [1]
  12. О́ни се ту̏ ви̑чеду: „У̏ка, бе̑ла неде̏ља, са̏д се це̑па кице̏ља!”. Јасеново [1]
  13. Од о̀вог материја́ла ћу да са̏шијем шва̏пску кѐцељу. [8] Ченеј [1]
  14. Преко сукње ношена је кецеља која је обично била од исте тканине од које је био и прслук. Кецеља је око ивица украшавана истим елементима каквим је украшаван и прслук. У неким селима ношене су и ткане кецеље од вуне, на разнобојне пруге, са уткиваним орнаментима између пруга. Уз беле летње сукње ношене су и беле платнене кецеље украшене везом. [12] [1]
  15. Преко горње сукње спреда ношена је „благдашња” свилена кецеља плаве боје, која је украшена златовезом са представом биљних мотива. „Благдашња” кецеља и „прусла” одржани су у народној ношњи до 1885. када почиње све више да преовлађује грађанска ношња тог времена. [13] Остојићево [1]
  16. Око 1900. почеле су се носити сукње „фарбаруше” од кудељног платна а преко ове „фарбарска кецеља” са штампаним биљним орнаментима. [12] [1]
  17. Делови свечане хаљине око 1930—1940. године су блуза и сукња, док су око 1915. године обавезно носиле и кецељу. [14] Старчево [1]
  18. Једанајст врста заната је рађено на точку: стезање шине, карике на точку, панта на точку, туљак, чупица чивија, кецеља, капица у точак шраф, исправијо осовину, оково нови точак, нова карика на точку. [15] Бачки Брестовац [1]
  19. Ра̀шӣре кѐцељу па на̀ватају ри̏бе. [16] Ковиљ [1]


Синоними: кецеља

  1. катрнца [1]
  2. кецељац, припрегача [1]
  3. припрегача [1]
  4. кецељица [1]
  5. јебало [1]


Изрази:

  1. Ловитикѐцељама ("ловити рибу у плиткој води користећи се кецељом (о женама)"). Ковиљ [1]
  2. опасати ("натерати мушкарца да обавља женске кућне послове"; "Тешко оном ком жена опаше кецељу"). Мол [1]
  3. Држати се матери закецељу ("стално бити уз мајку (о детету)"). [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 97.
  4. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 148.
  5. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 182, 343, 452.
  8. ↑ 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
  10. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 5, 21.
  11. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52.
  12. ↑ 12,0 12,1 Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 15.
  13. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  14. ↑ Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 28.
  15. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 87.
  16. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кецеља&oldid=682142”