Викиречник

kecelja

kecelja

kecelja (srpski, lat. kecelja) uredi

Imenica uredi

kecelja, ž

Kategorije: kol.rib.


Oblici:

  1. kѐcelja, kecȅlja [1]
  2. kѐcelja Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  3. kѐcelja Subotica [1]
  4. kѐcelja Kula Kovin [2] [1]
  5. kѐcelja Laćarak [1]
  6. kѐcelja [1]

Značenja:

  1. Deo odeće različitog kroja i materijala koji se stavlja najčešće spreda ili uopšte preko druge odeće, kao zaštita od nečistoće i prljanja. [1]
  2. Duga kecelja oko vrata. Banatsko Aranđelovo[1]
  3. Isto. Vršac[1]
  4. Kecelja na kopčanje s prednje strane bez rukava i revera. [1]
  5. Vrsta kecelje koju nosi putunjdžija. Sremski Karlovci[1]
  6. Deo ženske nošnje. [1]
  7. Kecelja s naročitom šarom zvanom klečka. Crvena Crkva[1]
  8. Ukrasni detalj preko svečane haljine. [1]
  9. Đačka uniforma. [1]
  10. Odmorište ispred čardaka. [1]

Primeri:

  1. Svaka udata žena nosila je, ranije, kecelju. [3] [4] Jarkovac [1]
  2. Níje bílo ȍnda štòfōva, već je bílo pàtisa i sȕknje na kàrnēr, i blúze lépe i kѐcelje. Bačinci [1]
  3. Kad rȃdi, kad čѝni kȍže, kad mȇša, strȗže, ѝmō je kѐcelju. [5] Kovilj [1]
  4. Vòlem kad je kѐcelja lȇpo ȍprana i ѝspēglana. Jaša Tomić [1]
  5. Òva ti nȇće svȅkrva kúpiti ni kѐcelju. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Čenej Susek Sviloš Laćarak Šimanovci Čerević Platičevo Krušedol Subotica Mol Stapar Zmajevo Gospođinci Đurđevo Kać Novi Sad Vilovo Đala Mokrin Novo Miloševo Itebej Melenci Šurjan Boka Neuzina Ilandža Deska [1]
  6. Prѝpaši kѐcelju da s[e] ne ѝsprljāš. Bačinci [1]
  7. Žéne šȋru sȕknje, kecȅlje, kȕpu žȉto. Izbište [1]
  8. Jȃ u kecȅlju lȅba i ȍnda idémo na kȍla. Veliki Gaj [1]
  9. Opȁšedu joj kecȅlju i dádu joj ti dvȃ lȅba pot pȁzu i držȉ táko dvȇ svéće. [1]
  10. Jȁ izášla na sokȃk i mȅtula pȍk i kecȅlju. Vršac [1]
  11. Da se ne cȇpa kicȅlja. [1]
  12. Óni se tȕ vȋčedu: „Ȕka, bȇla nedȅlja, sȁd se cȇpa kicȅlja!”. Jasenovo [1]
  13. Od òvog materijála ću da sȁšijem švȁpsku kѐcelju. [8] Čenej [1]
  14. Preko suknje nošena je kecelja koja je obično bila od iste tkanine od koje je bio i prsluk. Kecelja je oko ivica ukrašavana istim elementima kakvim je ukrašavan i prsluk. U nekim selima nošene su i tkane kecelje od vune, na raznobojne pruge, sa utkivanim ornamentima između pruga. Uz bele letnje suknje nošene su i bele platnene kecelje ukrašene vezom. [12] [1]
  15. Preko gornje suknje spreda nošena je „blagdašnja” svilena kecelja plave boje, koja je ukrašena zlatovezom sa predstavom biljnih motiva. „Blagdašnja” kecelja i „prusla” održani su u narodnoj nošnji do 1885. kada počinje sve više da preovlađuje građanska nošnja tog vremena. [13] Ostojićevo [1]
  16. Oko 1900. počele su se nositi suknje „farbaruše” od kudeljnog platna a preko ove „farbarska kecelja” sa štampanim biljnim ornamentima. [12] [1]
  17. Delovi svečane haljine oko 1930—1940. godine su bluza i suknja, dok su oko 1915. godine obavezno nosile i kecelju. [14] Starčevo [1]
  18. Jedanajst vrsta zanata je rađeno na točku: stezanje šine, karike na točku, panta na točku, tuljak, čupica čivija, kecelja, kapica u točak šraf, ispravijo osovinu, okovo novi točak, nova karika na točku. [15] Bački Brestovac [1]
  19. Ràšӣre kѐcelju pa nàvataju rȉbe. [16] Kovilj [1]


Sinonimi: kecelja

  1. katrnca [1]
  2. keceljac, pripregača [1]
  3. pripregača [1]
  4. keceljica [1]
  5. jebalo [1]


Izrazi:

  1. Lovitikѐceljama ("loviti ribu u plitkoj vodi koristeći se keceljom (o ženama)"). Kovilj [1]
  2. opasati ("naterati muškarca da obavlja ženske kućne poslove"; "Teško onom kom žena opaše kecelju"). Mol [1]
  3. Držati se materi zakecelju ("stalno biti uz majku (o detetu)"). [1]

Reference uredi

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  3. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 97.
  4. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 148.
  5. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 111.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 182, 343, 452.
  8. ↑ 8,0 8,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 48.
  10. ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 5, 21.
  11. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 52.
  12. ↑ 12,0 12,1 Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 15.
  13. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 151.
  14. ↑ Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 28.
  15. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 87.
  16. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).

Napomene uredi

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кецеља&oldid=682142”