klȅčati

klȅčati (српски, ћир. кле̏чати) уреди

Глагол уреди

klȅčati, {{{вид}}} непрел.

Именица уреди

klȅčati, {{{род}}}

Категорије: ткач.


Облици:

  1. -am, klečati [1]
  2. -a, -o [1]

Значења:

  1. Kecelja sa naročitom šarom zvanom klečka. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Od mlȁdosti [sam] rȕkovedala, pa tkȁla, pa vézla, pa klȅčala ćìlimove, pa pònjavice. Шимановци [1]
  2. Čȁk sam jȃ i kao devȏjkom klȅčala. Велики Гај [1]
  3. Tkalja odvija polako gužvicu po gužvicu pa u ćilim utkiva tj. kleča ćilim. [2] [1]
  4. Žène su prȅle, a dèvōjke klȅčale, tkȁle. [1]
  5. Najveći broj ćilima rađen je tehnikom „klečanja”. [3] Стапар [1]
  6. Ćilimi se najviše upotrebljavaju za prekrivanje kreveta. Toj potrebi služe i pravi ćilimi, izrađeni klečanjem („zametanjem”, „iveranjem”, „ubiranjem”). [4] [1]


Изведене речи:

  1. klečanje [1]


Синоними:

  1. zametati [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 92.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 173.
  4. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.

Напомене уреди