namirívati

namirívati (српски, ћир. намири́вати) уреди

Глагол уреди

namirívati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. namirivati, -a, -o [1]

Значења:

  1. Hraniti stoku. [1]
  2. Nahraniti stoku ili živinu. [1]
  3. Nahraniti decu i pripremiti za spavanje. [1]
  4. Obaviti sve potrebne poslove u kući. [1]
  5. Isplatiti, izmiriti dugovanja. [1]
  6. Naplatiti, podmiriti svoja potraživanja. [1]
  7. Snabdeti se, opskrbiti se. [1]
  8. Nagoditi se, sporazumeti se. [1]

Примери:

  1. I mȉ tȕ ȍnda namìrujēmo rȇdom ȏvce, pa svȋnje, pa gòveda zȁdnja. Лаћарак [1]
  2. Svȁki dȃn namìrīvam mȃrvu dváred, zȁjtra i prȉdveče, a kad je vrućìna, i u pódne. [2] [3] [4] Јаша Томић Бачинци Обреж Каћ Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Деска Варјаш Иванда [1]
  3. Jȁ mȏram da òstanem da namìrīvam. Елемир [1]
  4. Ìdēm da nàmīrim mȃrvu. [5] Нови Кнежевац Бачинци Лаћарак Буковац Бечеј Каћ Кикинда Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац [1]
  5. Moram odma da namirim živinu. Обреж [1]
  6. Sad je vreme da namiriš konja i krave. Нови Сад [1]
  7. Čim namirim marvu, ću da dođem kod tebe. [2] Јасеново Неузина Избиште Црвена Црква [1]
  8. Pȍsle dȏđemo kȕći, namȋrimo kònje. Томашевац [1]
  9. Kad dȏđe vȅče, jȃ štrȉkam, nàmīrim dȅ cu, štrȉkam, a ȏn lèži, čìta nȍvi ne i òdmāra. Арадац [1]
  10. Kòt kuće bȁba nàmīri, vèčeru sprȅmi, dȅda kònje rȃni i lȇgamo. Томашевац Суботица [1]
  11. Tàkē smo domàćice bíle, dok dȏđe gȁzda, svȅ već nàmīreno, ònak njȅga sprȅmaš i svȅ oko njèga. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  12. Mora da prodam jednu svinju da namirim dugove. Јасеново [1]
  13. Ja sam namirio na vreme svoja potraživanja. Бегеч [1]


Изведене речи:

  1. nàmīren [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231.
  4. Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 22.
  5. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).

Напомене уреди