Викиречник

pȗt

pȗt

pȗt (српски, ћир. пу̑т) уреди

Именица уреди

pȗt, м

Категорије: об.


Облици:

  1. púta, put [1]

Значења:

  1. Dugi i uski deo zemlje u obliku trake koji služi za hodanje i uopšte kretanje, cesta. [1]
  2. Put popločan neravnim kamenom, kaldrma. Итебеј[1]
  3. Kuća koja je dužom stranom okrenuta prema ulici. [1]
  4. Zemljani put kroz atar. Сомбор[1]
  5. Isto. [1]
  6. Zemljani put kroz atar. Каћ Избиште[1]
  7. Makadam. Вршац[1]
  8. Isto. Нови Сад[1]
  9. Kolovoz. Ново Милошево Вршац Избиште[1]
  10. Kretanje kuda dalje od stalnog boravišta s kakvim ciljem, putovanje. [1]
  11. Smrt, nepovrat. [1]
  12. Odlazak matice na oplođenje. [1]
  13. Smer, pravac kakve aktivnosti, delatnosti. [1]

Примери:

  1. Ȍnda smo tȁmo òtišli góre pútom. Бечеј [1]
  2. A sȁd vȉdīm u tȃj kàfīć da tȏ po nȅkolko devòjčīca òdoše unútra, kad bȕdem tȗ na pútu. Бачинци [1]
  3. Ȉskopāli, neke bȃšte nàpravili osȉm tȋ pútova. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Фаркаждин Мол Дероње Товаришево Нови Сад Мокрин Кумане Јаша Томић Елемир Бока Вршац Избиште Батања Деска [1]
  4. Stòi nasrȅt púta. [9] Итебеј [1]
  5. Òvē se zòvu nuz pȗt kòje su ovàko ko Pávina, a òvē se zòvu na brázdu. [10] Србобран Свилош Мартонош Мол Ђала Банатско Аранђелово Санад [1]
  6. Nȇma, ni strúje nȇmamo, nȉšta, ni púta, mȅkani pȗt... ȉmam do saláša sȅdam kȉlometara odávde. Ченеј [1]
  7. Ȍn se bȍjo da [ona] ne ȕmre pútom. Вршац [1]
  8. Vráti se tȉ s pȍ púta. [11] Помаз Кикинда Итебеј Јаша Томић Зрењанин Томашевац Фаркаждин [1]
  9. Tu se opraštaju, napijaju „za srećna puta”, i prstendžije odlaze. [12] [1]
  10. Kad se spusti kovčeg u raku, pojedinci bacaju u nju po grumen zemlje, a neko baca i metalni novac da se pokojniku nađe za „dalek put”. [13] Остојићево [1]
  11. Ako ìde na svàdbeni pȗt, òna iščùpa pȏlni òrgān od trȕta i nòsi kònčić od trȕta u sèbi. [14] Меленци Јамена Јарак Сремски Карловци Светозар Милетић Нови Кнежевац Бока Маргита Идвор Бела Црква Ковин [1]
  12. Kad je svadbȅni pȗt nȃjveća zȕka i bȕka. [14] Бела Црква Дупљаја Дубовац [1]
  13. Ȑđavim pútom zàgazīo. Помаз [1]


Изрази:

  1. ići pravimputom ("živeti čestito, pošteno"). Ново Милошево [1]
  2. Ići na ˜ ("putovati"; "A jȃ nísam mȍgo da dȃm kad stòji na blàgdašnji prȕsluk: kad ìdem ù crkvu jel dȁlje — u gòzbenicu, nà pūt — obúčem se čȉsto"). Ново Милошево [1]
  3. prikoputa ("na suprotnoj strani"). [1]
  4. Izvesti koga na ˜ ("odgajiti, vaspitati, učiniti koga sposobnim za samostalan život"; "Kad vȍleš da ȉmaš, mȏraš i da rȃniš, mȏraš da se stȁraš za žìvot, da glédiš da se marvínče izvède nà pūt, da mu dȃš pȍmoć da mòže da žívi"). Зрењанин Ново Милошево [1]
  5. ˜ pod noge ("odmah, smesta otići, krenuti na put (obično kao zapovest)"). Ново Милошево [1]
  6. vèliki magàzīn, priko púta kàštīlj — kȕća spàīnska ("kȕća spàīnska"). Ново Милошево [1]
  7. ići da dupe vidi ˜ ("ići nekuda uzaludno"; "Išo je da mu dupe vidi put"). Црвена Црква [1]
  8. otvorȉti ˜ ("stvoriti uslove da se nešto postigne, ostvari"; "Dȏđu da vȉdu mlȃdu, da otvȍru pȗt, da mȍže mlȃda da idȇ kod ȍca"). Јасеново [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 319.
  4. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 98.
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  7. ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139, 164.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 318.
  10. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84.
  12. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 43.
  13. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 156.
  14. ↑ 14,0 14,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=pȗt&oldid=654473”