Викиречник

пу̑т

пу̑т

пу̑т (српски, lat. pȗt)

уреди

Именица

уреди

пу̑т, м

Категорије: об.


Облици:

  1. пу́та, пут [1]

Значења:

  1. Дуги и уски део земље у облику траке који служи за ходање и уопште кретање, цеста. [1]
  2. Пут поплочан неравним каменом, калдрма. Итебеј[1]
  3. Кућа која је дужом страном окренута према улици. [1]
  4. Земљани пут кроз атар. Сомбор[1]
  5. Исто. [1]
  6. Земљани пут кроз атар. Каћ Избиште[1]
  7. Макадам. Вршац[1]
  8. Исто. Нови Сад[1]
  9. Коловоз. Ново Милошево Вршац Избиште[1]
  10. Кретање куда даље од сталног боравишта с каквим циљем, путовање. [1]
  11. Смрт, неповрат. [1]
  12. Одлазак матице на оплођење. [1]
  13. Смер, правац какве активности, делатности. [1]

Примери:

  1. О̏нда смо та̏мо о̀тишли го́ре пу́том. Бечеј [1]
  2. А са̏д ви̏дӣм у та̑ј ка̀фӣћ да то̑ по не̏колко дево̀јчӣца о̀доше уну́тра, кад бу̏дем ту̑ на пу́ту. Бачинци [1]
  3. И̏скопа̄ли, неке ба̑ште на̀правили оси̏м ти̑ пу́това. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Фаркаждин Мол Дероње Товаришево Нови Сад Мокрин Кумане Јаша Томић Елемир Бока Вршац Избиште Батања Деска [1]
  4. Сто̀и насре̏т пу́та. [9] Итебеј [1]
  5. О̀ве̄ се зо̀ву нуз пу̑т ко̀је су ова̀ко ко Па́вина, а о̀ве̄ се зо̀ву на бра́зду. [10] Србобран Свилош Мартонош Мол Ђала Банатско Аранђелово Санад [1]
  6. Не̑ма, ни стру́је не̑мамо, ни̏шта, ни пу́та, ме̏кани пу̑т... и̏мам до сала́ша се̏дам ки̏лометара ода́вде. Ченеј [1]
  7. О̏н се бо̏јо да [она] не у̏мре пу́том. Вршац [1]
  8. Вра́ти се ти̏ с по̏ пу́та. [11] Помаз Кикинда Итебеј Јаша Томић Зрењанин Томашевац Фаркаждин [1]
  9. Ту се опраштају, напијају „за срећна пута”, и прстенџије одлазе. [12] [1]
  10. Кад се спусти ковчег у раку, појединци бацају у њу по грумен земље, а неко баца и метални новац да се покојнику нађе за „далек пут”. [13] Остојићево [1]
  11. Ако ѝде на сва̀дбени пу̑т, о̀на ишчу̀па по̑лни о̀рга̄н од тру̏та и но̀си ко̀нчић од тру̏та у сѐби. [14] Меленци Јамена Јарак Сремски Карловци Светозар Милетић Нови Кнежевац Бока Маргита Идвор Бела Црква Ковин [1]
  12. Кад је свадбе̏ни пу̑т на̑јвећа зу̏ка и бу̏ка. [14] Бела Црква Дупљаја Дубовац [1]
  13. Р̏ђавим пу́том за̀газӣо. Помаз [1]


Изрази:

  1. ићи правимпутом ("живети честито, поштено"). Ново Милошево [1]
  2. Ићи на ˜ ("путовати"; "А ја̑ ни́сам мо̏го да да̑м кад сто̀ји на бла̀гдашњи пру̏слук: кад ѝдем у̀ цркву јел да̏ље — у го̀збеницу, на̀ пӯт — обу́чем се чи̏сто"). Ново Милошево [1]
  3. прикопута ("на супротној страни"). [1]
  4. Извести кога на ˜ ("одгајити, васпитати, учинити кога способним за самосталан живот"; "Кад во̏леш да и̏маш, мо̑раш и да ра̑ниш, мо̑раш да се ста̏раш за жѝвот, да гле́диш да се марви́нче извѐде на̀ пӯт, да му да̑ш по̏моћ да мо̀же да жи́ви"). Зрењанин Ново Милошево [1]
  5. ˜ под ноге ("одмах, сместа отићи, кренути на пут (обично као заповест)"). Ново Милошево [1]
  6. вѐлики мага̀зӣн, прико пу́та ка̀штӣљ — ку̏ћа спа̀ӣнска ("ку̏ћа спа̀ӣнска"). Ново Милошево [1]
  7. ићи да дупе види ˜ ("ићи некуда узалудно"; "Ишо је да му дупе види пут"). Црвена Црква [1]
  8. отвори̏ти ˜ ("створити услове да се нешто постигне, оствари"; "До̑ђу да ви̏ду мла̑ду, да отво̏ру пу̑т, да мо̏же мла̑да да иде̑ код о̏ца"). Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 319.
  4. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 98.
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  7. ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139, 164.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 318.
  10. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84.
  12. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 43.
  13. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 156.
  14. ↑ 14,0 14,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=пу̑т&oldid=654472”