пу̑т

Именица

уреди

пу̑т, м

Категорије: об.


Облици:

  1. пу́та, пут [1]

Значења:

  1. Дуги и уски део земље у облику траке који служи за ходање и уопште кретање, цеста. [1]
  2. Пут поплочан неравним каменом, калдрма. Итебеј[1]
  3. Кућа која је дужом страном окренута према улици. [1]
  4. Земљани пут кроз атар. Сомбор[1]
  5. Исто. [1]
  6. Земљани пут кроз атар. Каћ Избиште[1]
  7. Макадам. Вршац[1]
  8. Исто. Нови Сад[1]
  9. Коловоз. Ново Милошево Вршац Избиште[1]
  10. Кретање куда даље од сталног боравишта с каквим циљем, путовање. [1]
  11. Смрт, неповрат. [1]
  12. Одлазак матице на оплођење. [1]
  13. Смер, правац какве активности, делатности. [1]

Примери:

  1. О̏нда смо та̏мо о̀тишли го́ре пу́том. Бечеј [1]
  2. А са̏д ви̏дӣм у та̑ј ка̀фӣћ да то̑ по не̏колко дево̀јчӣца о̀доше уну́тра, кад бу̏дем ту̑ на пу́ту. Бачинци [1]
  3. И̏скопа̄ли, неке ба̑ште на̀правили оси̏м ти̑ пу́това. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Фаркаждин Мол Дероње Товаришево Нови Сад Мокрин Кумане Јаша Томић Елемир Бока Вршац Избиште Батања Деска [1]
  4. Сто̀и насре̏т пу́та. [9] Итебеј [1]
  5. О̀ве̄ се зо̀ву нуз пу̑т ко̀је су ова̀ко ко Па́вина, а о̀ве̄ се зо̀ву на бра́зду. [10] Србобран Свилош Мартонош Мол Ђала Банатско Аранђелово Санад [1]
  6. Не̑ма, ни стру́је не̑мамо, ни̏шта, ни пу́та, ме̏кани пу̑т... и̏мам до сала́ша се̏дам ки̏лометара ода́вде. Ченеј [1]
  7. О̏н се бо̏јо да [она] не у̏мре пу́том. Вршац [1]
  8. Вра́ти се ти̏ с по̏ пу́та. [11] Помаз Кикинда Итебеј Јаша Томић Зрењанин Томашевац Фаркаждин [1]
  9. Ту се опраштају, напијају „за срећна пута”, и прстенџије одлазе. [12] [1]
  10. Кад се спусти ковчег у раку, појединци бацају у њу по грумен земље, а неко баца и метални новац да се покојнику нађе за „далек пут”. [13] Остојићево [1]
  11. Ако ѝде на сва̀дбени пу̑т, о̀на ишчу̀па по̑лни о̀рга̄н од тру̏та и но̀си ко̀нчић од тру̏та у сѐби. [14] Меленци Јамена Јарак Сремски Карловци Светозар Милетић Нови Кнежевац Бока Маргита Идвор Бела Црква Ковин [1]
  12. Кад је свадбе̏ни пу̑т на̑јвећа зу̏ка и бу̏ка. [14] Бела Црква Дупљаја Дубовац [1]
  13. Р̏ђавим пу́том за̀газӣо. Помаз [1]


Изрази:

  1. ићи правимпутом ("живети честито, поштено"). Ново Милошево [1]
  2. Ићи на ˜ ("путовати"; "А ја̑ ни́сам мо̏го да да̑м кад сто̀ји на бла̀гдашњи пру̏слук: кад ѝдем у̀ цркву јел да̏ље — у го̀збеницу, на̀ пӯт — обу́чем се чи̏сто"). Ново Милошево [1]
  3. прикопута ("на супротној страни"). [1]
  4. Извести кога на ˜ ("одгајити, васпитати, учинити кога способним за самосталан живот"; "Кад во̏леш да и̏маш, мо̑раш и да ра̑ниш, мо̑раш да се ста̏раш за жѝвот, да гле́диш да се марви́нче извѐде на̀ пӯт, да му да̑ш по̏моћ да мо̀же да жи́ви"). Зрењанин Ново Милошево [1]
  5. ˜ под ноге ("одмах, сместа отићи, кренути на пут (обично као заповест)"). Ново Милошево [1]
  6. вѐлики мага̀зӣн, прико пу́та ка̀штӣљ — ку̏ћа спа̀ӣнска ("ку̏ћа спа̀ӣнска"). Ново Милошево [1]
  7. ићи да дупе види ˜ ("ићи некуда узалудно"; "Ишо је да му дупе види пут"). Црвена Црква [1]
  8. отвори̏ти ˜ ("створити услове да се нешто постигне, оствари"; "До̑ђу да ви̏ду мла̑ду, да отво̏ру пу̑т, да мо̏же мла̑да да иде̑ код о̏ца"). Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 319.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 98.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  7. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139, 164.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 318.
  10. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84.
  12. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 43.
  13. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 156.
  14. 14,0 14,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене

уреди