provodàdžija

provodàdžija (српски, ћир. провода̀џија) уреди

Именица уреди

provodàdžija, м/ж

Облици:

  1. provodadžȉja [1]

Примери:

  1. Ȅto kod mènē je provodàdžija bȉo Bóga i dòšo kod mòje mȁtere i bábe i svȅ ispríčo kȍ su i štȁ su njègovi, kàkā im kȕća, štȁ ìmu, kàkī je ȏn i mòji me ȍnak dáli za njèga. Шурјан [1]
  2. Jȁ sam se s mòjim dȅdom ȕpoznala preko provodàdžije. [2] Томашевац Јамена Черевић Нови Кнежевац Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Итебеј Житиште Јаша Томић Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Сефкерин Иванда [1]
  3. Ko ȉma svòju dèvōjku, tȃj nè treba provodàdžiju. [3] Чортановци [1]
  4. Pòsredovāli su ili provodàdžije ili su s[e] ȕpoznāli, ȍnda su dòšli na dȍgovor, dogovòrili se. Кула [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 352, 330, 405.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 363.

Напомене уреди