провода̀џија

провода̀џија (српски, lat. provodàdžija) уреди

Именица уреди

провода̀џија, м/ж

Облици:

  1. проводаџи̏ја [1]

Примери:

  1. Е̏то код мѐне̄ је провода̀џија би̏о Бо́га и до̀шо код мо̀је ма̏тере и ба́бе и све̏ испри́чо ко̏ су и шта̏ су њѐгови, ка̀ка̄ им ку̏ћа, шта̏ ѝму, ка̀кӣ је о̑н и мо̀ји ме о̏нак да́ли за њѐга. Шурјан [1]
  2. Ја̏ сам се с мо̀јим де̏дом у̏познала преко провода̀џије. [2] Томашевац Јамена Черевић Нови Кнежевац Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Итебеј Житиште Јаша Томић Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Сефкерин Иванда [1]
  3. Ко и̏ма сво̀ју дѐво̄јку, та̑ј нѐ треба провода̀џију. [3] Чортановци [1]
  4. По̀средова̄ли су или провода̀џије или су с[е] у̏позна̄ли, о̏нда су до̀шли на до̏говор, догово̀рили се. Кула [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 352, 330, 405.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 363.

Напомене уреди