provodàdžija

provodàdžija

provodàdžija (srpski, lat. provodàdžija)

provodàdžija, m/ž

Oblici:

Primeri:

Ȅto kod mѐnē je provodàdžija bȉo Bóga i dòšo kod mòje mȁtere i bábe i svȅ ispríčo kȍ su i štȁ su njѐgovi, kàkā im kȕća, štȁ ѝmu, kàkӣ je ȏn i mòji me ȍnak dáli za njѐga. Šurjan ^[1]
Jȁ sam se s mòjim dȅdom ȕpoznala preko provodàdžije. ^[2] Tomaševac Jamena Čerević Novi Kneževac Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci Itebej Žitište Jaša Tomić Boka Neuzina Farkaždin Ilandža Sefkerin Ivanda ^[1]
Ko ȉma svòju dѐvōjku, tȃj nѐ treba provodàdžiju. ^[3] Čortanovci ^[1]
Pòsredovāli su ili provodàdžije ili su s[e] ȕpoznāli, ȍnda su dòšli na dȍgovor, dogovòrili se. Kula ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 352, 330, 405.
↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 363.