rána

rána (српски, ћир. ра́на) уреди

Именица уреди

rána, ж

Категорије: прен.риб.хип.


Облици:

  1. rana [1]

Значења:

  1. Proizvodi koji se upotrebljavaju u ljudskoj i životinjskoj ishrani. [1]
  2. Ono što podržava, bodri duh. [1]
  3. Nekuvana hrana. Вршац[1]
  4. Ishrana, ishranjivanje. [1]
  5. Sitnozrnaste ratarske kulture, strna žita. [1]
  6. Isto. Бачинци[1]
  7. Usevi, letina. [1]
  8. Sitno žito. [2] [3] Крашово[1]
  9. Rakija od kukuruza. [1]
  10. U obraćanju detetu ili dragoj osobi (obično nasledniku). [1]

Примери:

  1. Nestȁlo za svȋnje ráne. Вршац [1]
  2. Lȍša rána bíla, a tȅra te da rȃdiš. Бегеч [1]
  3. Tȕ natòvarimo ránu. Војка [1]
  4. S kȍli smo nosȉli ránu, i svȋnje, i pasȗlj, i živínu smo nosȉli s kȍlima. [4] [5] [6] [7] [8] Избиште Вашица Визић Лаћарак Черевић Кленак Буђановци Обреж Пећинци Нови Карловци Суботица Жедник Пачир Сивац Бачко Петрово Село Врбас Чуруг Дероње Деспотово Змајево Госпођинци Товаришево Српски Крстур Банатско Аранђелово Иђош Кикинда Башаид Итебеј Међа Кумане Јаша Томић Елемир Шурјан Зрењанин Бока Неузина Томашевац Велико Средиште Сакуле Чента Дубовац Ченеј Иванда [1]
  5. U lȅtnje vréme òni se krȉju po kukùruzu, a u zȋmnje dȍbo bílo je njȋ i u sèlo — da nàbavu hránu. [9] [8] Меленци Визић Сремски Карловци Кула Каћ Гардиновци Кикинда Радојево Бела Црква Омољица [1]
  6. Kȍšar mȋ smo tȏ zváli, da pȉlići sàmo ȗđu, da nè može kvȍčka da ȗđe, da im hránu pòjede. [10] Буковац [1]
  7. Sȁmo nȉkad hráne nȇmamo. Башаид [1]
  8. Kukurzóvina nam je trȅbala za hránu za krȁve. Нови Сад [1]
  9. Tȍ mi je i dȕhovna, i fȉzička, i psìhička hrána. Жабаљ [1]
  10. Riba neće svaki put da jede jednu istu ranu. Tu [u vršku] se mete unutra rana. [11] Чента [1]
  11. Ȕzo na stȃn i ránu. Вршац [1]
  12. Pòsijō sam i mȁlo sìtnē ráne. Лаћарак [1]
  13. Žȉto, rȃž, jèčam su sìtna rána, a kukùruz je krùpna rána. [12] [13] Мошорин Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител Ковин [1]
  14. Da bog dȃ da rodi rana. [14] Дубовац Нови Кнежевац Вршац [1]
  15. Pa tȗ se kàdgod uvòdila rána ù ta gȗvna i vŕšila se. Визић [1]
  16. Rakiju od kukuruza nazivaju „rakija od rane”, dok se ranije čuo i izraz komadara. [15] [1]
  17. Dođi mèni, rȃno mòja. Бегеч [1]
  18. Bȕklijāšu, mȁterina rȃno. [4] [16] Кумане Черевић Нови Сад Ново Милошево Итебеј Вршац [1]


Синоними:

  1. mandža [1]
  2. mamak [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 59.
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 148.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. 8,0 8,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 144.
  10. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  12. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  13. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  14. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 179.
  15. М. Р. Барјактаревић, Од чега се и како прави ракија у Банату. — ЗДН, 2, 1951, 119—121, стр. 119.
  16. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.

Напомене уреди