Викиречник

rana

rana

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

rana (српски, ћир. рана)

Падеж Једнина Множина
Номинатив rana rane
Генитив rane rana
Датив rani ranama
Акузатив ranu rane
Вокатив rano rane
Инструментал ranom ranama
Локатив rani ranama


Именица

rana, ж

Облици:

[1.1.] rana [1]

Слогови: ra-na,  мн. ra-ne


Значења:

[1.] Povreda, ozleda telesnog tkiva. [2]
[1.1.] Jedna od brojnih reči u Sanskrtu za ranu je imenica muškog roda व्रण [3] (čita se) vrana, jedno od značenja je istovetno kao i u srpskom jeziku.
[2.] rana, odnosno hrana, kada se u narodnom govoru regionalno izostavi početni glas h

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog *rana

Синоними:

[1.1.] ozleda, povreda, posekotina


Примери:

[1.1.] Dobio neke rane. Бешка [2]
[1.2.] Moja svekrva je umela od saća, od pčela, da napravi melem za rane. [4] [5] Нови Сад, Госпођинци, Ново Милошево, Фаркаждин [2]


Изрази:

[1.1.] Na psu rana, na psu i zarasla ("proći će nešto i bez težih posledica"). Ново Милошево [2]
[1.2.] na ranu bi ga privio ("dobar, mio, plemenit čovek"). Ново Милошево [2]

Преводи

Референце

  1. ↑ мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. ↑ Sanskrt: [[1]]
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 105.

Сродни чланци са Википедије:

[1] rana

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=rana&oldid=701710”