рана

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив рана ране
Генитив ране рана
Датив рани ранама
Акузатив рану ране
Вокатив рано ране
Инструментал раном ранама
Локатив рани ранама


Именица

рана, ж

Облици:

[1.1.] ра̏на [1]

Слогови: ра-на,  мн. ра-не


Значења:

[1.] Повреда, озледа телесног ткива. [2]
[1.1.] Једна од бројних речи у Санскрту за рану је именица мушког рода व्रण [3] (чита се) врана, једно од значења је истоветно као и у српском језику.
[2.] рана, односно храна, када се у народном говору регионално изостави почетни глас х

Порекло:

[1.1.] из праславенског *рана

Синоними:

[1.1.] озледа, повреда, посекотина


Примери:

[1.1.] Добио неке ране. Бешка [2]
[1.2.] Моја свекрва је умела од саћа, од пчела, да направи мелем за ране. [4] [5] Нови Сад, Госпођинци, Ново Милошево, Фаркаждин [2]


Изрази:

[1.1.] На псу рана, на псу и зарасла ("проћи ће нешто и без тежих последица"). Ново Милошево [2]
[1.2.] на рану би га привио ("добар, мио, племенит човек"). Ново Милошево [2]

Преводи

Референце

  1. мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Санскрт: [[1]]
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 105.

Сродни чланци са Википедије:

[1] рана