sȅme

Именица

уреди

sȅme, с

Категорије: об.риб.


Облици:

  1. seme [1]

Значења:

  1. Biljni plod, semenka, bobica iz kojih klijanjem nastaje nova biljka. [1]
  2. Sitan krompir koji služi za sejanje. [2] Мошорин Тител[1]
  3. Ženska polna ćelija kod pčela. [1]
  4. Muške polne ćelije kod pčela. [1]

Примери:

  1. Kàjsiju ȉmam opet lépu, al níje ȍltovana, nego je, ovàko, iz sȅmena. [3] [4] [2] Велики Гај Сремска Митровица Суботица Мартонош Мошорин Нови Кнежевац Фаркаждин Избиште [1]
  2. Ȍndak je bílo tàkvo sȅme da iz jèdnog sȅmena izȋđe po dvȃ-trȋ strȗka. Томашевац [1]
  3. Ìmala sam kùdēljno sȅme tȁmo, ȉsto nà toj njȉvi. Дероње [1]
  4. Prȁvili smo jȁme (tȏ nam je s pròleća hȍma pȓva rádnja), ȍnda smo mèćali sȅme pa smo mánuli dok níje nȉklo, i onda kad je nȉklo, smo kȍpali. Јаша Томић [1]
  5. Ako je na píjace, tvòja mȁma ȉsto od mène svȅ sèmēnje kȗpi. Дероње [1]
  6. Tȁmo do stȃre Bȗlkine kȕće, dȉ je sȁd òna što pròdāju sèmēnje i tȏ. Нови Сад [1]
  7. Žèna ȕzme pàpīr i stȁvi tȕ stòlčicu, i òna tȍ rȅže i tȍ skȋda, svȅ tȍ sèmēnje. Ђала [1]
  8. Ȍnda nà tō svȅ šȉbam, i tȍ svȅ òtpadne dóle sȅme. Ђала [1]
  9. Óna sprȅmila žȉto za sȅme, mȅtla ga u krȅč, prȅ se mećȁlo u krȅč i u plȃvi kȁmen. [2] Вршац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
  10. Kad ìzgrāde sȃće, mȁtica zàlēže sȅme, ȍnda kad zaléže sȅme òne dònose prášak, dònose mȇd, rȃne mládu pčȅlu. Рума [1]
  11. Dok sȅme ne naráste ù njōj ònā je ȍnda spȍsobna nòsiti jája; lȃžne mȁtice nȍse u svȁku ljȕku po dvȃ-trȋ sȅmena, nȅuredne su. Деспотово [1]
  12. Mȁtica ìde rȇdom preko sȃća i u svȁku rȕpu òstavi njȇno sȅme (jáje) kòje se za dvádeset dána pčȅla izléže. [5] Меленци Долово Бела Црква [1]
  13. Ȉma kȅsica u kòjoj se nàlaze spermatozoídi — trùtovsko sȅme u mȁtici. [6] Сремски Карловци Мартонош [1]
  14. Sȅme, tȏ su òne mȃle rȉbice. [7] Ковиљ [1]


Изведене речи:

  1. sèmēnje [1]


Синоними:

  1. semenka [1]
  2. zrno [1]
  3. sitnež [1]


Изрази:

  1. Seme ti se zatrlo, dabogda! Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.
  6. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене

уреди