sarániti
sarániti
sarániti (српски, ћир. сара́нити) уреди
Глагол уреди
Категорије: трп.прен.
Облици:
Значења:
Примери:
- Još da uštédim nȅšto da ìmam da me sàrāne. Сремска Каменица [1]
- A kad je ȏn ȉzumro, kad su jávili da idédu tȁmo da ga sàrānu, òni nísu òčli — nísu mògli, nísu ìmali trȍška. [2] Ново Милошево [1]
- Pȏ Martònoša òna saránila. Мартонош [1]
- Nek bȉde kȁko trȅba; nek svȁko déte sàrāni ròditēlja, samo da ròditelj ne sàrāni svòje déte. [3] [4] [5] [6] Шурјан Визић Лаћарак Војка Пачир Стапар Дероње Ђала Башаид Јаша Томић Арадац Бока Неузина Чип Деска Иванда [1]
- I tȁko smo je júče saránili. Павлиш [1]
- Kad ȕmre, mrtvȃc kad je, i sȁd, sȕtra ka[d] se saranjȋva, sarȃni se, iznesȇ se, tu se kȕva večȅra. [3] Избиште Баранда Јасеново [1]
- Dóbro sam ga saránila — dvȁ pópa i đȁkon, i pevȃčko drúštvo, vȅlika zvȍna, vȅlika kȍla. Вршац [1]
- Tȁmo je i sàrānjen bȉo. [3] [6] Мартонош Ново Милошево Башаид Итебеј Бока Чип [1]
- Sàrānjen je o Bòžiću. Бачинци [1]
- Ònā je tȗ sàranjena. [6] Чип [1]
- Tȏ se znȁlo kòje su čìja mȅsta, dȉ se ko sarànjīva. [1]
- Jȃ sam vala od Bȍga prȍkleta, ko da jȃ svȅ u òvo sèlo mȏra da sarànjīvam; čȉm nȅko ȕmre, ȁjd, Ljȕbice, al mȏram, jȃ rȃdim kad mi mȗž níje tȗ, al níje ti tȏ pȍso za žȅnsko. [3] [4] Јаша Томић Чуруг Госпођинци Ново Милошево Башаид Елемир Шурјан Бока Неузина [1]
- Jel pȓvo su saranjívali, čȕjem da svèštenik gòvori, oko Ȁjmaške cȓkve. Нови Сад [1]
- Čȉm jedȃn sȃt prȏđe, ȍnda idémo, kao saranjȋvadu Hrȉsta ; ˜. [3] [7] [8] Избиште Нови Кнежевац Шурјан Баранда Ченеј [1]
- Opet oko cȓkve idémo i saranjȋvadu ga. Вршац [1]
- Njȋ je saranjívo njȋn pópa. [6] Елемир Чип [1]
- Saranjívalo se [malo dete] nȅ u grȏblje neg nȁ jārak. Pa níje kȑšćēno. [1]
- Sàmo [sam] léčila i saranjívala. Шимановци [1]
- To ga saranilo. Јасеново [1]
- Tȋ ćeš da me sarȃniš. Вршац [1]
Изведене речи:
Изрази:
- raniti i ˜ koga ("biti sa nekim u zajednici do kraja života"; "Ima da me rani i sarani"). Црвена Црква [1]
- Živ se ˜ ("doživeti veliki neuspeh"; "Žȋv se saránijo"). Вршац [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 260, 296, 339. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 4,0 4,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18, 19. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 139, 145. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 169, 233.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).