sinovac

sinovac (српски, ћир. синовац) уреди

Именица уреди

sinovac, м

Облици:

  1. -vca [1]
  2. sinóvac, sinòvac [1]
  3. -a, -o [1]

Значења:

  1. Bratov sin drugome bratu. [1]

Примери:

  1. Tȏ je kázo brȁtu i sinóvcima. Војка [1]
  2. Jȃ ću mȏg sinóvca da priùpītam da l mȍže tȏ da se nȃđe u Nèmačku, jerbo ȏn tȁmo rȃdi, pa ću da ti jȃvim. [2] [3] [4] Неузина Беркасово Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Шимановци Черевић Бечеј Равно Село Змајево Госпођинци Нови Сад Банатско Аранђелово Српска Црња Ново Милошево Јаша Томић Бока Шурјан Иланџа Вршац Гај Иванда Ченеј [1]
  3. Nȁš tȃj sàlāš jȍš je u živòtu, prȍdāli smo ga i ìspred nȃs kòmšija i njègov sinóvac, ȏn jèdīno ù tom krȁju. Ченеј [1]
  4. Sinòvac, bratòvljev sȋn, brȁt o[d] stríca. [3] Ђала Сремска Митровица Мартонош Сивац Турија Госпођинци Бегеч [1]


Изведене речи:

  1. sinóvčev [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 115.
  3. 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 139. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене уреди