stražnji
stražnji
Категорије: ткач. кол. риб.
Облици:
Значења:
- Ekonomsko dvorište. [1]
- Zadnji kraj čuna. [1]
- Zadnji deo čamca. [1]
- Soba okrenuta prema dvorištu. [1]
- Druga motika pluga parača. [2] Надаљ[1]
- Ograda na zadnjoj strani kola. [1]
- Zadnji valjak na koji se namotava osnova. Јасеново[1]
- Poprečni deo ama koji se nalazi konju napred na leđima, leđnjak. [3] Бегеч[1]
- Spoljni zid nasuprot prednjem, okrenut prema komšijskom dvorištu. Суботица[1]
- Srednji nosač patosa kola. [1]
- Isto. Вршац[1]
- Zadnji deo kuće. Суботица[1]
- Donji zadnji deo kola. Вршац[1]
- Štap na zadnjem, užem delu vrške odnosno bubnja. [1]
- Zadnji, uži deo vrške. [1]
- Manji otvor na vrški. [1]
Примери:
- Malo jare uspelo je da se uspravi na stražnje noge. [4] [5] Ченеј Суботица Равно Село Каћ Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Dvȃ tòčka strȁžnja [na fijakeru] su bíla vȅća, tȗ je bílo snȉže kȁo, a prȅdnji su bíli vȉšlji. Ченеј [1]
- U tom momȅntu kad je bȉjo rànjen, njègov òtac Péra dȍtrčo je kod mène da me pȋta dȁ l će prežíviti, pošto níje rȁnjen u plȕćama već u strȁžnji délovi. [6] Итебеј [1]
- Svaka kuća, osim placa [...] imala je deo koji je služio kao dvorište (prednja i stražnja avlija) i baštu. Кула [1]
- Gore ti je [na čunu] kapa, prednja kapa i stražnja kapa. [7] Сремски Карловци [1]
- Kod nas samo je krma napred i stražnja krma i prednja krma. Stražnja je krma šira, a prednja je krma uža. [7] Бачко Градиште [1]
- Za sve to vreme đuvegija je u „stražnjoj" sobi i spreman čeka da ga kum pozove. [8] [1]
- U strȁžnjoj sȍbi smo žívili. Бешка [1]
- Šarage [na seoskim kolima] su „prednje" i „stražnje": prednje se „kopčama" pričvršćuju za lotre, a zadnje, koje su duže i šire, lancima. [9] Стапар [1]
- Ispod lese, baš na sredini, nalazi se tzv. stražnji jarmac, od gvožđa je, da se lesa odnosno daske ne poviju. [3] [9] Стапар Сомбор Деспотово [1]
- Ima [vrška] krilni kolac, ima stražnji kolac. [7] Падеј Ђурђево [1]
- Ima stražnji trup i prednji trup [vrška], prednja usta, a ima usta natrag. [7] Падеј [1]
- To je prednji šlup i stražnji šlup. [7] Сремски Карловци [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 54.
- ↑ 9,0 9,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора.” је дефинисано више пута с различитим садржајем