svinjar

svinjar (српски, ћир. свињар) уреди

Именица уреди

svinjar, м

Придев уреди

svinjar , , прид.

Облици:

  1. -ára [1]
  2. svinjȃr Борча Вршац Избиште [2], свѝња̄р [1]
  3. -o Su, -a [1]
  4. svinjȃr [1]
  5. svinjȃr [1]

Значења:

  1. Osoba koja za platu čuva seoske svinje. [1]
  2. Naziv koji jedan od članova porodice dobija nakon rezanja Božićnog kolača. [3] Сенпетер[1]

Примери:

  1. Ali bȉo je svìnjār ȍpštīnski. Кула [1]
  2. Ȍnda sam jȁ tȍ čúvala: kàdgod gȕske, kàdgod svȋnje, ak nȇmamo svinjára. Обзир [1]
  3. Kod nȃs níje fùrtum bȉo samo jèdan svìnjār. Gȁzda je ìmo svȁki svòjeg, a nȃs nȅkolko kȗća se skȕpimo, nȃjmimo jèdnog svinjára, ròvāšimo svȋnje, i ȏn i čȗva. Шурјан [1]
  4. Nek se ùda mòja Vȅrica u Tomašȇvce makar za svinjára. [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Беркасово Мартинци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Нештин Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Буковац Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Суботица Стапар Дероње Товаришево Бачка Паланка Бегеч Футог Равно Село Змајево Турија Надаљ Госпођинци Чуруг Жабаљ Каћ Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Итебеј Јаша Томић Неузина Бока Орловат Опово Деска Иванда [1]
  5. U Kikindi, Bašaidu i Mokrinu ovoga zovu „svinjar", a igru nazivaju „Igra svinjara". [9] Мокрин Кикинда Башаид [1]
  6. A svìnjār ùvāti pa štápom òpēt ožèži. [10] Буђановци Ковиљ [1]
  7. Onȁj koji je svinjȃr, tȁj tȅra tȁj kȁmen, a ȍvi mu ne dádu da dotȅra u tu rȕpu, mu oterȋvadu. Ako je ȍn bȑz, kad jȁ udȁrim, ȍn mi ȕzme rȕpu, ȍnda sam jȃ svinjȃr. Јасеново [1]


Изведене речи:

  1. svinjárov [1]


Изрази:

  1. Zàvrn dupe svinjáru ("vrsta dečije igre u kojoj se koriste štapovi i limenka"; "Òmiljeno nam je bílo na ledìni da ìgramo zàvrn dupe svinjár"). Нови Сад [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  3. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
  5. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  6. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  7. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 80.
  8. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 99.
  10. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 367.

Напомене уреди