tužioc

Именица

уреди

tužioc, м

Придев

уреди

tužioc , , прид.

Облици:

  1. tùžioc Сенпетер [1] [2]
  2. -a, -o Ban [2]

Значења:

  1. Onaj koji tuži, okrivljuje, optužuje nekoga. [2]

Изведене речи:

  1. tùžiōcov [2]


Референце

уреди
  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 30.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди