Dȑžāli smo mȏrke, jȁo, òne su zjȁlave, òna skȍči gȍre i sàmo se dȅre, sàmo se dȅre, nè mož spávati òd nje. Суботица[1]# Што̏ си та̀ко зја̏лав, уозби́љи се ве̏ћ. Суботица[1]
↑ 1,01,11,21,31,41,5Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
