учење

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив учење учења
Генитив учења учења
Датив учењу учењима
Акузатив учење учења
Вокатив учење учења
Инструментал учењем учењима
Локатив учењу учењима


Именица

учење, с

Слогови: у-че-ње,  мн. у-че-ња


Значења:

[1.] Учење је релативно трајна и прогресивна промена личности и понашања индивидуе настала као резултат претходне активности исте, тј. искуства. Учење је процес стицања новог, или модификовања постојећег знања, понашања, вештина, вредности или преференција.[1]
[1.1.] Ради бољег разумевања, а и као потврда древности, прадавне речи у савременом српском језику,
осврнућемо се на глагол у санскрту उच्यति [2] (чита се) учјати са значењем:
[1.1.1.] навићи се на, бити навикнут на
[1.1.2.] волети нешто, уживати у, осећати задовољство у, уживати

Порекло:

[1.1.] реч учење је изведена из праславенског: *учити → старославенски: учити

Синоними:

[1.1.] смер, школа, правац [3]


Асоцијације:

[1.1.] образовање, просвета

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. Richard Gross, Psychology: The Science of Mind and Behaviour 6E, Hachette UK. (please provide the title of the work)[1], (please provide a date or year), →ISBN 978-1-4441-6436-7
  2. Санскрт: [[2]]
  3. Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)

Сродни чланци са Википедије:

[1] учење