ùмирати
ùmirati
Глагол
уредиОблици:
Значења:
Примери:
- Ȕmrede Jázić. Змајево [1]
- A tȃ što je sȁd ȕmrla, tȏ je mòja sèstra od stríca. Бачинци [1]
- Ȍndak je ȕmro jèdan brȁt u Mȅlēncima; òsto je jèdan brȁt, Gája, žȋv i Ljúba, snȃ, od ònog ȕmrlog. [2] [3] [4] [5] [6] Меленци Мартонош Сомбор Дероње Товаришево Госпођинци Нови Кнежевац Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Бока Перлез Фаркаждин Иланџа Чента Црепаја Деска Чип [1]
- Tȗ su svȅ ȕmreli mládi, kòji su svi pȍmreli o[d] trídes gȍdīna i ja nè pāntim nȉkog. Ђала [1]
- Bȉo je na pógreb, óna je ȕmrela. Вршац [1]
- Pa sȅstra mu, sedamnȃjst gȍdina imȁla, ȕmrla vȅlika devȏjka. Избиште [1]
- Jȃ sam se tȁko bȍjala, da sam mȉsla da ću ȍdma tȁmo umréti. [7] Помаз [1]
- Nisi bila skoro jednu godinu i nismo umrali, zato čekaj, sine moj. [8] Ченеј [1]
- Mȁma je ȕmrala. Вршац [1]
- Ȕmrala jedna bȁba na ȕlicu. Павлиш [1]
- Za čȅlu se kȃže da je ȕmrla. Јарак [1]
- Pčȅla ȕmre zàto što je pčȅla bȍžji stvȍr. [9] Суботица Вашица Дивош Рума Јаково Сивац Бачки Брестовац Дероње Деспотово Бођани Жабаљ Гардиновци Мошорин Нови Кнежевац Српска Црња Бочар Меленци Зрењанин [1]
- Trȕt ȕmre kad òplodi mȁticu. Пећинци [1]
- Pčȅle ȕmru od rakȉje i dȉma. [9] Пландиште Омољица [1]
Изведене речи:
Изрази:
- umreti na prečac ("naprasno umreti"; "Sàmo je tàko ȕmro, na prèčac"). Елемир Бегеч Ново Милошево Црвена Црква Јасеново [1]
- umreti s dancima ("umreti od izlečive bolesti"). Јасеново [1]
- moja ruka prosi, kandilo nosi, ako nećeš dati,umreće ti mati ("kletva"). Кикинда [1]
- O, ti si zdravo vredan, samoumrle babe pa nema ko da te fali ("u obraćanju lenjivcu, neradniku"). Јасеново [1]
- umreti od stra ("veoma se uplašiti"). Вршац [1]
- umreti ispod tuđe ruke ("biti ubijen"; "Nȉko ȕmro nìje ispod njègove rúke"). Бачинци [1]
- kadumre kumče, prestaje kumstvo ("nestanak poverenja među prijateljima uzrokuje prekid prijateljstva"). Ново Милошево [1]
- ùmrlo kúmče, ràzvrglō se kúmstvo ("nestanak poverenja među prijateljima uzrokuje prekid prijateljstva"). Суботица [1]
- živumreti ("isto"). Вршац [1]
- umrla ti tašta ("u obraćanju osobi koja uđe u kuću kada se rasprema sto posle obeda"). Јасеново [1]
- smrt je izvesna bez obzira na to koliko je čovek vredan’ Ново Милошево [1]
- Da miumre mati akuz te lažem Јасеново [1]
- ȕmro ko rádi [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 124, 238.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 125, 128, 131, 142.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141, 144.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).