у̀мирати
у̀мирати
Глагол
уредиОблици:
Значења:
Примери:
- У̏мреде Ја́зић. Змајево [1]
- А та̑ што је са̏д у̏мрла, то̑ је мо̀ја сѐстра од стри́ца. Бачинци [1]
- О̏ндак је у̏мро јѐдан бра̏т у Ме̏ле̄нцима; о̀сто је јѐдан бра̏т, Га́ја, жи̑в и Љу́ба, сна̑, од о̀ног у̏мрлог. [2] [3] [4] [5] [6] Меленци Мартонош Сомбор Дероње Товаришево Госпођинци Нови Кнежевац Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Бока Перлез Фаркаждин Иланџа Чента Црепаја Деска Чип [1]
- Ту̑ су све̏ у̏мрели мла́ди, ко̀ји су сви по̏мрели о[д] три́дес го̏дӣна и ја нѐ па̄нтим ни̏ког. Ђала [1]
- Би̏о је на по́греб, о́на је у̏мрела. Вршац [1]
- Па се̏стра му, седамна̑јст го̏дина има̏ла, у̏мрла ве̏лика дево̑јка. Избиште [1]
- Ја̑ сам се та̏ко бо̏јала, да сам ми̏сла да ћу о̏дма та̏мо умре́ти. [7] Помаз [1]
- Ниси била скоро једну годину и нисмо умрали, зато чекај, сине мој. [8] Ченеј [1]
- Ма̏ма је у̏мрала. Вршац [1]
- У̏мрала једна ба̏ба на у̏лицу. Павлиш [1]
- За че̏лу се ка̑же да је у̏мрла. Јарак [1]
- Пче̏ла у̏мре за̀то што је пче̏ла бо̏жји ство̏р. [9] Суботица Вашица Дивош Рума Јаково Сивац Бачки Брестовац Дероње Деспотово Бођани Жабаљ Гардиновци Мошорин Нови Кнежевац Српска Црња Бочар Меленци Зрењанин [1]
- Тру̏т у̏мре кад о̀плоди ма̏тицу. Пећинци [1]
- Пче̏ле у̏мру од раки̏је и ди̏ма. [9] Пландиште Омољица [1]
Изведене речи:
Изрази:
- умрети на пречац ("напрасно умрети"; "Са̀мо је та̀ко у̏мро, на прѐчац"). Елемир Бегеч Ново Милошево Црвена Црква Јасеново [1]
- умрети с данцима ("умрети од излечиве болести"). Јасеново [1]
- моја рука проси, кандило носи, ако нећеш дати,умреће ти мати ("клетва"). Кикинда [1]
- О, ти си здраво вредан, самоумрле бабе па нема ко да те фали ("у обраћању лењивцу, нераднику"). Јасеново [1]
- умрети од стра ("веома се уплашити"). Вршац [1]
- умрети испод туђе руке ("бити убијен"; "Ни̏ко у̏мро нѝје испод њѐгове ру́ке"). Бачинци [1]
- кадумре кумче, престаје кумство ("нестанак поверења међу пријатељима узрокује прекид пријатељства"). Ново Милошево [1]
- у̀мрло ку́мче, ра̀звргло̄ се ку́мство ("нестанак поверења међу пријатељима узрокује прекид пријатељства"). Суботица [1]
- живумрети ("исто"). Вршац [1]
- умрла ти ташта ("у обраћању особи која уђе у кућу када се распрема сто после обеда"). Јасеново [1]
- смрт је извесна без обзира на то колико је човек вредан’ Ново Милошево [1]
- Да миумре мати акуз те лажем Јасеново [1]
- у̏мро ко ра́ди [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 124, 238.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 125, 128, 131, 142.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141, 144.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).