даривати

Именица

уреди

даривати, {{{род}}}

Категорије: трп.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Да(ва)ти коме какав поклон, поклонити, поклањати. [1]
  2. Да(ва)ти дарове приликом веридбе или свадбе. [1]
  3. Да(ва)ти дарове новорођенчету. [1]
  4. Наменити/намењивати коме нешто (нпр. божићни колач) приликом каквог обреда. [1]
  5. Прстеновати девојку. [1]
  6. Међусобно размењивати дарове. [1]
  7. Верити се. [1]
  8. Давање дарова приликом свадбе. Вршац[1]
  9. Давање дарова новорођенчету. Вршац[1]
  10. Прстеновање. Вршац[1]
  11. Који је добио дар у свадби. [1]
  12. Испрошен (о девојци). [1]

Примери:

  1. Сви̏ су ућу́тали кад је мла̑да и̏знела да̏рове и по̏чела да дари̑ва: пр̑во да̀рује свѐкра па о̀сталу фа̀милију. [2] Ченеј Вршац [1]# При̏ко но̄ћ — кад кра̀ва̄љ ѝде (те̑сто: лѝстићи, кро́фне, о̏блатне јели сла̀тке то̑рте) — ку̑м до̏бије ко̀шуљу, а ку́ме ма̀раму (то̑ се да̀рӣва). [3] Кумане [1]
  2. Сва̏тови се ску̏пу и мла̑да ѝде и да̀рӣва пр̑во ку̑ма. [4] [5] [6] [7] [8] Јаша Томић Бечеј Лаћарак Черевић Бешка Голубинци Шимановци Обзир Сомбор Кула Турија Параге Жабаљ Ђурђево Каћ Бегеч Ново Милошево Српска Црња Башаид Елемир Неузина Бока Шурјан Томашевац Фаркаждин Ченеј Иванда [1]# Ако је до̀шо чо̀век ко̀мшија, нѐ може да ви̏ди бабѝњару; ако о̏ће да да̀рӣва де́те, онда о̀дигну ко̀ма̄рник, и да̀рива де́те. [9] Ново Милошево [1]# А зна̑м да је ма̏ма мо̀ја о Бо̀жићу и о У̀скрсу, кад се ме̑си по́себно ти та̀ко кола́чи на̑менски, да је у̏век о̏нда наме́нла за свиња́ра, за чорда́ша, и то̑ је та̀ко дари́вала. Кула [1]# Па по̏сле до̑ђу њего̏ви, па се дари́ваду и по̏сле пра̏ву сва́дбу. Избиште [1]# Ако девојка пристаје да пође за момка, прима од просиоца јабуку са новцем и љуби у руку своје и младожењине родитеље, што је значило да је испрошена, „даривана”, „капарисана”. [10] [1]


Изведене речи:

  1. дари́вањеа. [1]
  2. дариван [1]


Синоними:

  1. дарити [1]
  2. даровати [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 172, 267.
  5. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 610.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 103, 128.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226, 231.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127.
  10. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 136.

Напомене

уреди