ди́рати

Глагол

уреди

ди́рати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. дирати, ди̑рам [1]# дирнем, дирати [1]

Значења:

  1. Додиривати, тицати нешто. [1]
  2. Узимати нешто. [1]
  3. Имати дејство на нешто, утицати, деловати. [1]
  4. Нападати, насртати на некога. [1]
  5. Узнемиравати. [1]
  6. Задевати, пецкати некога. [1]
  7. Пружити руку, неко оруђе и сл. до краткотрајног додира с нечим. [1]
  8. Узети нешто од хране, окусити. [1]

Примери:

  1. Кра̏ва је ја̑ко ми́рна. Чѐшӣ је како во̏леш, са̀мо нѐмој за си̏се ди́рати док је нѐ метеш ну̏[з] зӣд, док је нѐ ве̄жеш. [2] [3] [4] Мартонош Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Зрењанин Томашевац [1]# Ѝзва̄дим пра́во на пу̏шку (то̑ сте тре̏бали у пр̑ви ма̏ напи́сати) — би̏о џа̏ндари, би̏о ко̑ да до̑ђе, мо̀ја [је] пу̏шка о̀бешена ту̑ у̀ собу; то̑ нѐ сме ди́рати ни̏ко (јел кад ѝдем у̏ поље да ме зу̀стави) — кад и̏мам пра́во!. [5] Ново Милошево [1]# У ма̀ртӯ се си̏је, па̀сӯљ се о̀копа, не̏ко о̀прска, и о̀копа̄ га и нѐ дӣра до а̀вгуста, док се не чу̀па. [6] Параге [1]# Ни̏ко нас ни́је ди́ро и ми̑ ни̏ког. [7] Србобран [1]
  2. Ни́је нас ни̏ко ди́ро. Калаз [8]# Онда су до̀шли до̏ктори, па су о̏ма ра̀секли и за̏вӣли. Онда је ни́су ди́рали три̑ да̑на. [9] Мартонош [1]# Ди́рају је дечу̀рлија. Шимановци [1]# Ако о̏ће да бр̏же ѝде, о̏нда шви̏ћне и ви̑кне по и̏мену, и ма̏ло на̏траг ди̏рне ка̀мџијом, и е̏то. Товаришево [1]# Ни́су ни ди́рнуле то̑ што сам ја̑ спа̏ковала, […] ни́ су те̏ле да је̏ду, ра зо̀ ча̄ ране. [10] Параге [1]


Изведене речи:

  1. дирнути [1]


Изрази:

  1. Не дирај у гомно да ти смрди! ("не треба се свађати с раздражљивом особом"). [1]
  2. не дирај у зољино гњездо! ("не треба се свађати с особом која је љутите природе, прзница, свађалица"). Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 218.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 104.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  6. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 208.
  8. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 217.
  10. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 592.

Напомене

уреди