Викиречник

држати

држати

Језици (3)
[[#држати (српски, lat. držati)|држати (српски, lat. držati)]] • Референце • Напомене
Страна категорија

Српски

држати (српски, lat. držati)

Глагол

држати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.риб.риб.риб.


Облици:

  1. изведеним, заменити, проповед, именице, од, као, такве, може се, допуном, глаголом, говор, ом, имениц [1]

Значења:

  1. Гајити, чувати. [1]
  2. Бити власник нечега, поседовати. [1]
  3. Предавати. [1]
  4. Васпитавати, подизати, одгајати. [1]
  5. Опходити се према коме добро. [1]
  6. Служити нечему као ослонац, придржавати. [1]
  7. Водити рачуна о целокупном домаћинству. [1]
  8. Задржавати, упијати у себе. [1]
  9. Смештати, остављати нешто. [1]
  10. Одржавати. [1]
  11. Мислити. [1]
  12. Заступати одређени став. [1]
  13. Ценити, сматрати. [1]
  14. Издржавати кога. [1]
  15. Празновати, славити. [1]
  16. Узимати земљу у закуп. [1]
  17. Имати шегрта код себе. [1]
  18. На силу или против воље задржавати кога у затвору. [1]
  19. Приморавати кога да остане на једном месту, не пуштати да се креће. [1]
  20. Трајати, не пролазити. [1]
  21. Чинити да нешто остане у устаљеном односу. [1]
  22. Бити на истом нивоу. [1]
  23. Говорити. [1]
  24. Проповедати. [1]
  25. Бити у снази, доброг здравља. [1]
  26. Стајати (о некоме ко тешко хода). [1]
  27. Не предавати се, не одустајати. [1]
  28. Кретати се у одређеном правцу. [1]
  29. На ла зи ти се у бли зини нечега, боравити. [1]
  30. Трајати. [1]

Примери:

  1. О̏нда па̑рам куку̀рузе, о̏нда кро[з] сѐло, плу̏г у̀ва̄тим, ко̀њи у плу̏г, и др̀жӣм. [2] [3] Параге Госпођинци [1]# Дѐсна ру́ка др̀жи ру̀чицу, а ле̑ва је го̀рӣје, о̀на др̀жи ко̀сиште. Јаша Томић [1]
  2. Др̀жим де́те у кри́ло и му те̏пам. [4] [5] [6] [7] [8] Ченеј Сивац Стапар Бегеч Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Башаид Итебеј Меленци Житиште Зрењанин Бока Фаркаждин Чента Баранда Сефкерин Сенпетер [1]
  3. Др̏жо је не̏ко по не̏колко ова́ца̄, или ко̀зу, кра̏ву. Бачинци [1]
  4. Ча̏к смо и кра̏ве др̏жали. [9] [10] Нови Сад Јамена Ердевик Черевић Обреж Бешка Дероње Параге [1]
  5. О̑вце су се др̏жа̄ле по ри́ту. [11] Бачко Градиште [1]
  6. Ми̏ држи́мо живѝне. [12] [9] Бегеч Мартонош Бачко Петрово Село Стапар Ченеј Жабаљ Каћ Кикинда Ново Милошево Елемир Зрењанин Конак Чента Дебељача Ловра [1]# Ту̏ је би̏о не̏ки чика Жа́рко, др̏жо ка[о] ма̏л кафа̀не, е̏ о̏ндак се ка́зо би̏рцуз. Нови Сад Визић Сремска Каменица [1]
  7. Ка̀сапин, др̀жи ка̀сапницу. Војка [1]
  8. О̀ве све̏ њи̏ве Фра̀нцуз др̀жи. [8] Ченеј Каћ [1]
  9. Ко̏ др̀жи ве̏ће дво̏рӣште др̀жи живѝну, ћу̑рке, гу̏ске. Жабаљ [1]
  10. По́па нам др̏жо верона̀уку [у школи]. Павлиш [1]# Ко̀[д] тог у̀читеља, што смо ми̏ ѝшле у̀ школу, та̏ј ни́је др̏жо пе̏ва̄ње. Бачко Петрово Село [1]# Ѝмала сам сѐстру мла̏ђу, бра̏та, па сам и за̀ њӣ још ра́дила, и бра̏та сам и др̏жа̄ла, и све̏ одга́јала. [13] Параге [1]
  11. Зо̀то ка̑жем: тре̏ба ро̀дитељи стро̀гӣје да др̀жу. [14] Зрењанин Каћ [1]# Па ми̑ смо га др̀жали ко ко̀нда је и на̏ш би̏о. Бачинци [1]# Др̀жиш га ко ро̏да ро̀ ђеног, а о̑н ти је са̀мо ко̀мши ја. [8] Ченеј [1]# Ѝљаду де̏ветсто два́десет и ше̑сте попра́љо се о̀пе̄т кр̏ст и ја̏бука (то̑ је та̏мо на цр̑кву испод кр̀ста о̀но окру́гло што др̀жи кр̏ст). [15] Меленци [1]
  12. Сту̀пац је др̏жо гре̑ду, ал је о̀на ипак пу̏кла и па̏ла. [8] Ченеј [1]# Ви̑ це́лу ку̏ћу држи́те на̀ вама. [16] [17] Равно Село [1]# А тре̏ћа је по̀дгрћа̄ње куку̀рӯза: на̀грће се зѐмља око куку̀рӯза, та́ко да га не̏ би ве̏тар извр́но и да др̀жи мало бо̏ље вла̏гу. [18] Кумане [1]# Ја̑ то др̀жим у̀ јасла. [19] Српски Крстур [1]# Кат су ку̏ће ма̑ле, барем др̀жи чи̏сто. [20] Бока [1]# Држим да му је деведесет година. Каћ [1]
  13. Др̀жим да сам од о̀ти дуго́ва изгу̀био ви̑д. [21] Нови Бечеј [1]# У сва̏кој ку̏ћи је дру̀кчије. Ја̏ др̀жӣм ова̀ко, ти̏ о̏ћеш она̀ко, сва̏ко на сво̀ју ру̑ку. Бешка [1]# За ка̀кву ме ти др̀жиш?. [8] Ченеј [1]# До́да је у̏зела Ђо́ку да га др̀жи и да му ма̑не ку̏ћу. [8] Ченеј [1]# А у̀с то̄ и ми̑ држи́мо кр̏сну сла̏ву. Нови Сад [1]# О̀ни др̀жу Бо̀жић кав ѝ ми. [22] Ботош [1]
  14. Ни́су ко са̏д, фа̑рбаду се ја́ја, рецимо, ко̏ др̀жи те̑ пра̑знике. Кула [1]# Др̏жо зе̏мљу. [23] Меленци Србобран Каћ [1]# Док сам пла́ћала за̀ њӣ у шѐгртима да́вајӯћи бра̏шно, ма̑ст и о̏ста̄ло, до̏тле су и[х] о̀ни (га̏зде) др̏жа̄ли та̏мо; кад је по̀сто ка̑лва та̀козва̄ни — по̀слали су ми га ку̏ћи. [24] Лаћарак [1]
  15. И ондак су нас др̏жали, ту́кли, превр̏тали, му̏чили до два̑ са̑та. [25] Павлиш [1]# Ко̀лко га др̀жиду у шпѝтал?. [8] Ченеј [1]
  16. До̏кле ће још да др̀жи о̀вај сне̑г?. [8] Ченеј [1]# Кад се др̏жао пло̏доре̄д, ро̀дило је до̀бро. [26] Голубинци [1]# Мет који је био добар на храни, ту се издржавало по целу ноћ, што каже већ по цели месец дана, зависи како вода држи. Ако опадне одвише вода, онда се иде даље. [27] Сремска Митровица [1]
  17. Кр̀стила̄ се, би́ла је ја̑ко до̀бра, па ка̏ко је по́па по̏јо, па ка̏ко је др̏жо го̏во̄р. [28] Параге [1]
  18. И о̏нда пропо̀веднӣк про̏пове[д] др̀жи, и ту̑ на́рода се ску̏пи пу̏но. [29] Параге [1]
  19. Др̏жи се да не па̏днеш кад кре̑ну ко̏ла. [8] Ченеј [1]
  20. Ти̑ се др̏ж на̀ ло̄тру. [30] Кумане [1]# Наш деда се добро држи још. Ново Милошево [1]# Једва̏ се др̀жи на но̏ге. [8] Ченеј [1]# Др̏ж се гла̀вног пу́та и сти̏ћеш до на̑с. [8] Ченеј [1]# Она [кечига] се највише држи у камену ди је камен. [27] Бачка Паланка Босут [1]
  21. Нај боље се држи још смуђ у овим во да ма, терпан и сом. Бездан [1]# И та̀ко да сва̏дба, ако је ма̏ло све̏кар де̏бљи под па̏зу, о̏нда се др̀жи и по два̑ да̑на. [8] Ченеј [1]


Изрази:

  1. Др̀жати го̏во̄р ("говорити"; "Кр̀стила̄ се, би́ла је ја̑ко до̀бра, па ка̏ко је по́па по̏јо, па ка̏ко је др̏жо го̏во̄р"). Параге [1]
  2. РСБ] [1]
  3. др̀жати и̏стину ("веровати у оно што је исправно"; "Сми̏ја̄ли се: и̏ма ко̑ др̀жи и̏стину, и̏ма ко̑ ми̏сли ни́је то̑ ни̏шта — дивѝзма мо̑ра цвѐтати"). Мартонош [1]
  4. ˜ некога ко кап воде / као мало воде на длану ("пазити некога с највећом пажњом"; "Држи га ко кап воде на длану"). Ченеј [1]
  5. др̏жати у за́куп ("давати у закуп, изнајмљивати"; "Др̏жали смо у за́куп"). Вршац [1]
  6. ˜ се за сукњу ("стално бити уз мајку (о детету)"; "По цели дан ово дете само се држи за моју сукњу и од њега ништа не могу да радим"). Ченеј Вршац [1]
  7. др̀жати кр̀мачу на сѐби ("бити надмен, правити се важан"; "И о̑н је би̏о ле̑п, са̀мо је др̏жо кр̀мачу на сѐби, што ба̏бе ка̑жу, она̀ко се пра̏вио"). Нови Сад [1]
  8. ˜ се матери за кецељу ("исто"). [1]
  9. ˜ шипке ("желети некоме добро, подржавати га"). Сомбор [1]
  10. ˜ језик за зубе ("ћутати"). Ново Милошево [1]
  11. др̀жати под а̀ре̄нду ("давати у закуп, изнајмљивати"; "Ту̏ је по̏по̄вску зе̏мљу др̏жо под а̀ре̄нду"). Ловра [1]
  12. ˜ се ко дављеник за сламку ("очајнички се уздати у некога или нешто"; "Држи се њега ко дављеник за сламку"). Јасеново [1]
  13. држ крста до мала прста ("здравица која значи да треба наискап попити пиће"). Сомбор [1]
  14. др̀жати не̏чију ("заступати нечији став, слагати се с нечијим мишљењем"; "Ни́је да јој др̀жим стра̑ну, ал ѝма пра̏во шта ка̑же"). Ченеј Ново Милошево [1]
  15. ˜ се сукње ("покоравати се мишљењу своје жене (о мушкарцу)"; "Како да га одвратим када се само држи сукње?"). Ченеј [1]
  16. ˜ се добро ("бити доброг телесног здравља (о старијим особама"; "Наш деда се добро држи још!"). [1]

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 1,81 1,82 1,83 1,84 1,85 1,86 1,87 1,88 1,89 1,90 1,91 1,92 1,93 1,94 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 594.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 123, 124, 192.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 124.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53, 58, 118, 119, 120, 124, 125, 132, 330.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 256.
  8. ↑ 8,00 8,01 8,02 8,03 8,04 8,05 8,06 8,07 8,08 8,09 8,10 8,11 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  10. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582.
  11. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 235.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 149, 225.
  13. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 609.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 156.
  15. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.
  16. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 30.
  17. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 230.
  18. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
  19. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 72.
  20. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 287, 289.
  21. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  22. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 169.
  23. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 207.
  24. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 286.
  25. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 181.
  26. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 260.
  27. ↑ 27,0 27,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  28. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 605.
  29. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 596.
  30. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294.

Напомене

※

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=држати&oldid=700085”