истина

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив истина истине
Генитив истине истина
Датив истини истинама
Акузатив истину истине
Вокатив истино истине
Инструментал истином истинама
Локатив истини истинама


Именица

истина, ж

Слогови: и-сти-на,  мн. и-сти-не


Значења:

[1.] оно што одговара постојећим чињеницама [1]
[2.] однос неке тврдње са реалношћу
[1.1.] У санскрту наилазимо на реч समीचीनता [2] (чита се) самићинта са истоветним значењем као и у српском језику.

Порекло:

[1.1.] Етимологија речи „истина“ је реч „иста“, што нам указује да је реч „истина“, непроменљива или константна у односу на нове околности и реку времена.

Супротне речи:

лаж

Примери:

[1.1.] Нас занима истина и само истина.
[1.2.] Боље неугодна истина, него угодна лаж.
[1.3.] Кад неко слаже, истина га може изненадити и увредити.
[1.4.] Истина ће нас све ослободити.
[1.5.] Истина нема алтернативу.

 1. Мојсијева, глава 42

Изреке и пословице:

[1.1.] Истина је најаче оружје.
[1.2.] Истина је једна.


Асоцијације:

[1.1.] исправност, правда

Изведене речи:

[1.1.] истинитост


Узвик

истина, узв.

Значења:

[2.1.] однос неке тврдње са реалношћу

Прилог

Прилог

истина, прил.

Значења:

[1.1.] оно што одговара постојећим чињеницама [1]


Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
  2. Санскрт: [[1]]

Сродни чланци са Википедије:

[1] „истина