И тако би Јова, одобровољен, пристајао да буде наш „капиџија”, како је сам себе називао. Чак би и ухватио понеку лопту, а онда би, док ми играмо са пуно жара, неопажено ишчезао, остављајући гол празан. [2][1]
↑ 1,01,11,21,31,4Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑Драгомир Попноваков, Добри људи. Нови Сад, 2002, 191 стр, стр. 73.