ла́дан
ла́дан
Прилог
уредиПрилог
уредила́дан, прил.
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Који има ниску температуру, који изазива осећај све жи не. [1]
- Густ дим из мале ватре. [1]
- Жигосање бојењем. [1]
- Хладнокрван, сталожен, који се не узбуђује. Орловат Вршац[1]
- Равнодушан, неосетљив; нељубазан. Орловат Вршац[1]
Примери:
- Ле̑по си ме до̀че ка ла, ла́дан ру́чак, ла́дна со̏ба, ко да ми ни́је до̏ста зи́ме и ладно̀ће. Јаша Томић [1]
- Пре̏лије пра̑се сас ла́дном во̀до̄м. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Ловра Бешка Лаћарак Обреж Суботица Мартонош Обзир Ченеј Госпођинци Ђала Мокрин Ново Милошево Башаид Меленци Елемир Итебеј Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Баранда Сефкерин Вршац Избиште Деска Батања [1]
- Ја̏ би́ла у Сре́му, у Бу̏ков цу у бе́рби, па вал да озе́бла о̀[д] тог ла́дног гро̑ жђа. [1]
- Ја̑ сам о̏ба ве зу ѝма ла да му но̏сим до̀ру чак, у по́дне ру́чак, по сле по́д не да однѐсе̄м во̀де ла́дне. Нови Сад [1]
- После кувања оне [крвавице и џигерњаче] се стављају на „ладан дим” (више дима, а мање пламена). [9] [1]
- И ја̑ и Ми́та, дечу̀рлија, је̏се̄н, ре́па, ла́дно. Мартонош [1]
- Не̏што ми се зи̑ми ди̏мило о̀ткад је би́ло о̀но ла́дно, о̀ни сне̏гови. [10] [11] Велики Гај Обреж Обзир Бечеј Вилово Банатско Аранђелово Башаид Итебеј Шурјан Батања [1]
- А ве̏че па̏да ра̏но у̏ јесе̄н, смр̀ка̄ва, па ла́дно, па бла̏то, ки̏ша, па бла̏то. Товаришево [1]
- Нѝје ла̑дно под о̀тај лепѐдо̄в. [10] [12] Итебеј Фаркаждин [1]
- Тако се у хла́дној во̀ди сте̑же. Иланџа Кула [1]
- Хладно жигосање се изводи на тај начин што се жиг не загрева, већ се само умаче у катран или масну боју и онда се са тим жигошу коњи на плећа или врат, говеда на сапи […] или са стране где се добро види. [13] [1]
- И са̏д сам га ја̏ пики́рала у ма̏рт ме̏сец, ал је би́ло ја̑ко хла́дно, ни́сам мо̀гла да до̀чекам да се у̀греје до̏ле зѐмља, ни́је би́ла у̀грејана. Велики Гај [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ˜ ко ле̑д Вршац Јасеново [1]
- ла́дно око ср̏ца ("осећај зле слутње, безнађа"). Ново Милошево [1]
- Мртав ˜ ("потпуно равнодушан, хладнокрван, незаинтересован"). [1]
- И̏ма га кола́дне во̀де ("бити у изобиљу"). Вршац [1]
- ˜ зно̑ј га проби̑ја ("обузима га језа, страх"). Вршац [1]
- ла́дно ко у штенари Сомбор Мокрин [1]
- ˜ ко зми́ја Вршац Јасеново [1]
- кола́дне воде ("много"). Вршац [1]
- ˜ ко мртвац Јасеново [1]
- ладно ко у леденици Ковиљ [1]
- оста̏ти ˜ ("не узбуђивати се"). Вршац [1]
- ˜ ко ка̏мен Вршац [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 137, 337, 376.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 137.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 110.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 350, 354.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 38.
- ↑ 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 337.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 50.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 89.