манила
манила
манила (српски, lat. manila) уреди
Именица уреди
манила, ж
Облици:
Значења:
Примери:
- Бр̑зо ѝде та̑ј по̀со, о̑н ку̏пи ту̀лузину, сла̑же, ја̑ хо̏ман вези̑вам с манѝлом сно̀пове, о̀нак то̀варимо у ко̏ла и ку̏ћи. [3] Јаша Томић Нови Сад Неузина Бока Шурјан [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 293.