Викиречник

на̀ӯчен

на̀ӯчен

на̀ӯчен (српски, lat. nàūčen)

уреди

Облици:

  1. -а, научен, -о [1]

Значења:

  1. Школован, образован, учен. [1]

Примери:

  1. Ни́је у гла́ви ни̏шта фа̀личан, све̏ е бри̏стар ко што тре̏ба (мо̏ш се дива́нити сас на̀ӯчени љу́дима, с про̀фисори). [2] Ново Милошево [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=на̀ӯчен&oldid=213024”