Викиречник

нату́ћи

нату́ћи

нату́ћи (српски, lat. natúći)

уреди

Глагол

уреди

нату́ћи, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. натући, -у́чем [1]
  2. -а, натући, -о [1]

Значења:

  1. Ударцима изгњечити воће. [1]
  2. Ставити на главу (капу, шешир и сл.), натаћи. [1]
  3. Испунити до последњег места, натрпати. Бачинци[1]

Примери:

  1. Однѐсе̄ се један ша̑вољ ма̑ли и ту̑ се с ма̑љом на̀це̄ди гро̑жђа, нату́че. Мартонош [1]
  2. Нисам га ни познао, јер је натукао шубару до очију. Бегеч [1]
  3. Ја̑ој, о̀ва̄ со̏ба је у̀ мене ве̏лӣка. То̑ је пу̏на, нату́чена, нѐ може ни ста̏ти [људи] и у̀ кӯјни пу̏на бу̏де. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. нату́чен [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=нату́ћи&oldid=218171”