припове́дати
припове́дати
припове́дати (српски, lat. pripovédati)
уредиГлагол
уредиприпове́дати, {{{вид}}} непрел.
Именица
уредиприпове́дати, {{{род}}}
Значења:
- Причати; разговарати. [1]
Примери:
- Мѐни је припове́до јѐдан Ма̀џа̄р да је код њѐга, — у његов спаѝлук — та̀ки ре̑д би̏јо: кад се о̀жени, мо̑ра та̑ же̏нска да ѝде пр̑во код њѐга — код спа̀ије. [2] Кикинда [1]
- Не́ћу да припо̀ве̄даш ш њо̑м. То̑ је та̀ка јѐдна пао̀ркуша, само гле́ди шта̏ и̏маш д[а] обу́чеш, ди̏ жи́виш, с ки̏м, и ка̏ко, и да чу̏је не̏што, па да те ола̀ја̄ва. [2] [3] [4] [5] Јаша Томић Сремска Митровица Суботица Мартонош Кула Госпођинци Каћ Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Башаид Нови Бечеј Шурјан Бока Неузина Орловат Деска Ченеј [1]
- Ма̏ти ми је мо̀ја и̏сто припове́дала кад је до̀шла. Визић [1]
- То не́ћу припове́дати ни̏коме. Дероње [1]
- Би́ло је, па се припове̑да, а са̏д је пу̏но бо̏ље. [4] Међа Избиште Ченеј [1]
- Кад ова̏ко са̏д седи́мо, припо̏ве̄дамо. [6] Помаз [1]
- Само да си чу̏о то̑ ње̑но припове́дање, а све̏ ла̏же. Ка̑же како су би́ли у Амѐрику, па Ду́ша зара́дио си̑лне но̑вце, а са̏д се вр́нули ради дѐце, па ће јо̏пет та̏мо д[а] ѝду. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Ка̏ко би́ло — би́ло, не вре́ди препове́дати, е̏то, догу́рали смо осамдѐсет го̏дина, до̀бро̄ би би́ло да се по̀чистӣмо. [7] [4] [8] Ђала Павловци Зрењанин Томашевац Фаркаждин [1]
- Це̑ли да̑н па препове̑дам. [4] [8] Бока Итебеј [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Некад/лане било, сад сеприповеда Ново Милошево [1]
- ˜ у ветар ("узалуд говорити"). Мартонош [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 49, 140, 192.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 101, 129, 160. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 307.
- ↑ 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 169. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем