сади

сади (српски, lat. sadi)

Придев

Придев

сади , , прид.

Придев

Придев

сади , , прид.

Категорије: непром.


Облици:

  1. са́ди [1]

Значења:

  1. Без ичега, без додатка, празан. Черевић[1]
  2. Платно од најтање пређе без шара. [1]
  3. Пита без надева. [1]
  4. Колач од киселог теста без надева. Черевић Нови Сад Мокрин[1]
  5. Ткано бело платно без шара. [1]
  6. Исто. Бегеч[1]
  7. Исто. [1]
  8. Ткано бело платно без шара. Јасеново Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Правила сам сади гибаницу. Бегеч [1]
  2. Ши̏је̄м са́ди блу́зу за у̀нука. Суботица [1]
  3. Ово је с маком, а ово је сади. Каћ [1]
  4. Кошуља [ђувегијина] свилена или од бела платна (најчешће од „сади” беза), на грудима извезена златним жицама у облику ситних цветића ( — Чр). [2] [1]
  5. Василица је „сади” пита, како су је звали у доњем Равном Срему. Без надева је „да се ништа не би цврљало у кући”. [3] [1]
  6. Шотиш може да буде „сади” — познат и као „сади платно” (без украса). [4] [1]
  7. Скути и сукњерац су начињени од финијег домаћег „сади” платна а „горња аљина” (сукња) од куповног материјала. [5] Остојићево [1]
  8. Сам шила кошуљу од сади платна. [6] Ченеј Мокрин Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иванда [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 55.
  3. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 62.
  4. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 60.
  5. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 150, 151.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене