сирома
сирома
Придев
Придев
Категорије: непром.непром.непром.
Облици:
Значења:
- Који је слабог материјалног стања. [2]
- Према којем се изражава саосећање, сажаљење. [2]
- Интелектуално заостао, приглуп. [2]
Примери:
- При̏јатељ га Сре́мац пи̑та и̏ма̄ л вѝногра̄д, ка̑же не̑ма — нѐ дам кће̑р кад не̑маш вѝногра̄д, сиро̀ма си, ни́си га̏зда. Ђала [2]
- Ни́је ни во̀ло да ра̑ди: сиро̀ма му и ба́ба би̏о, сиро̀тиња у̀ кућу, па и њѐму се вала омра́зило све̏. [3] [4] [5] Јаша Томић Стапар Бачко Петрово Село Госпођинци Каћ Мокрин Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина Бата Деска [2]
- Сиро̀ма је би̏о о̑н, сиро̀та ја̑. Сремски Карловци [2]
- Та̑ј је сиро̀ма, не̏м зѐмље. Лаћарак [2]
- Мо̏ј отац је би̏о сиро̏ма чо̏век. [2]
- Ко̏ј ни́је има̏о да ра̑ди та̏ј је опе̏т би̏о сиро́ма. Вршац Избиште [2]
- Ни́је о̑н одва́јо ко̏ је сиро́ма, ко̏ је бо́гат. Павлиш [2]
- Нѐ може, сиро̀ма. Башаид [2]
- Да је сиро̀ма зна̏о да ће и та̑ болѐштина да га снађе, вала би са̑м прекра́тио жѝвот. [6] [7] Јаша Томић Мокрин Житиште Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Сенпетер Ченеј [2]
- А сиро̀ма, та̀ко је ку̏ко. Бечеј [2]
- Гле́дим то̑г Са́ву, бо̏же, би̏о ле́по де́те и е̏то ура́стио, ал сиро̀ма у̏ главу. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]
Изрази:
Референце
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60, 61.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 254.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 55, 144.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 37.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).