Викиречник

ср̏це

ср̏це

ср̏це (српски, lat. sȑce)

уреди

Именица

уреди

ср̏це, с

Категорије: прен.об.


Облици:

  1. срце [1]

Значења:

  1. Централни мишићни орган који регулише крвоток у телу. [1]
  2. Духовно и емотивно расположење, љубавно осећање, љубав. [1]
  3. Драга особа (обично у тепању). [1]
  4. Средина, унутрашњост нечега. [1]
  5. Унутрашњи део зрна кукуруза или жита. [1]
  6. Унутрашњи, средишњи део лубенице. [1]
  7. Унутрашњи део плода сунцокрета. [1]
  8. Графитни уложак оловке. [1]
  9. Очврсли гној у средини чира, бубуљице и сл. Банатско Аранђелово Избиште[1]
  10. Желудац, стомак. [1]
  11. Срцаст предмет уопште (обично врста колача и сл.). [1]
  12. Сорта парадајза срцастог облика. [1]
  13. Украсни лицидерски колач у облику срца са налепљеним огледалцем. Сакуле[1]
  14. Врста шаре на одевним предметима од коже. [2][1]
  15. Исто. [1]
  16. Исто. Черевић Кула Зрењанин[1]

Примери:

  1. Па и при̏тисак, а и ср̏це ма̏ло. [3] Избиште Сремска Митровица Апатин Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  2. Мла́да сам ја̑ о̀стала удо̀вица, му̑ж ми у̏мро од ср̏ца пре̑ два̏јез го̏дина. Неузина [1]
  3. Кад је до̀шо, сви̏ смо се љу́били, само ср̏це нѐ може да по̀ка̄же ра̏до̄ст — ста̏ло ср̏це за сво̀јим си̑ном. [4] Кумане [1]
  4. Ти̑ си на̏јвеће ср̏це де̏дино, а о̀ве дру̏ге ни нѐ гледам. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  5. Кад је ве̏лика су̑ша, па то̑ је жа̏лос да погле́диш та̀ко зр̏но; о̀но ср̏це све̏ се спару́шило, до̀шло си̏тно, ја̏дно, а ти̑ се о̏ма пи̑таш о̀ће̄ л би̏ти ра́не. Бока Суботица Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  6. Во̏лем кад је зре̏ла, кад донѐсу Неузи́нци, а о̀на црвена, па кад расе́чеш, пу̏кне и се о̀твори ср̏це, а то̑ сла̏тко, не̑ма сѐме̄нке, па ко ме̑д. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Ди̏ си му за̀турио за̀ре̄заљку; му се сло̀мило ср̏це и како ће са̏д да пи̑ше. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
  8. Ди ћу да пијем вина на гладно срце. Јасеново [1]
  9. Боли ме срце. [1]
  10. Па не̏ знам, би́ло је не̏ко, не̏што да се та̀ко, ко̀год о̀ви лѐце̄дери што про̀да̄ју, што и̏му те̑ ср̏ца, и шта̏ ја зна̑м. Велики Гај [1]
  11. А те године баба Драгиња нам је дала семе „биково срце". Леп је тај парадајз, розикаст, срцастог облика, крупан. Турија [1]
  12. Цу̏ра ка[д] до̏бије ле̏цедерско ср̏це с ва́шара, не̑ће да га по̀је, чу̑ва з[а] у̏спомену. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. клица [1]
  2. заперак [5] Карловчић Светозар Милетић Жабаљ Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Башаид Међа Идвор Баваниште Омољица Ковин Дубовац [1]


Изрази:

  1. ("лако се наљутити"). Ново Милошево [1]
  2. ударио ме је лед у ˜ ("сазнати потресну вест"). Војка [1]
  3. наштесрца ("исто"; "Попио је ракију наште срца"). Нови Кнежевац [1]
  4. ла́дно окоср̏ца ("осећај зле слутње, безнађа"). Ново Милошево [1]
  5. ушла ми зима у ˜ ("веома озепсти, смрзнути се"). Јасеново [1]
  6. ˜ да иско̏чи из гру́ди ("бити веома узбуђен"). Вршац [1]
  7. ујести ("повредити нечије емоције, причинити некоме душевну бол"; "Е̏то, шта̏ ра̑ди сад о̀младина: у̀је̄ду о̀ца и ма̏те̄р скро̑з за̏ срце"). Ђала Ново Милошево Јасеново [1]
  8. говори̏ти изср̏ца ("говорити искрено"). Вршац [1]
  9. ˜ ми о̀тишло у пе́ту ("престравити се"; "Кад ја̏ идем, а ср̏це ми у пе́ту о̀тишло, др̏кћем од стра̑"). Томашевац [1]
  10. ˜ му се чу́па из гру́ди ("жалост га обузима"). Вршац [1]
  11. вуче и ("снажно желети нешто, чезнути за најдражим (породицом, завичајем и сл.)"; "А, војни́ци та̏мо и дѐца нѐмачка, ѝду сва̏ко сво̑ме, је л да, и ву́че"). Параге Вршац [1]
  12. лежати насрцу ("бити драг, мио"). Ново Милошево [1]
  13. камен ми је пао сасрца ("ослободити се тешке бриге, стрепње, осетити велико олакшање"). Ново Милошево [1]
  14. наштосрце ("исто"). Лупак Водник Равник Клокотич Нермиђ Крашово Јабалче [1]
  15. сад ми је ˜ на месту ("осећати задовољство, радост због испуњења жеље"). Ново Милошево [1]
  16. Бити доброгсрца. — Миле је био јогунасти Босанац, а у основи момак „доброг срца", поштен ("Миле је био јогунасти Босанац, а у основи момак „доброг срца", поштен"). Бачки Брестовац [1]
  17. на гла́дно ˜ ("пре јела, на празан стомак"). Ново Милошево Вршац [1]
  18. ко да му је отпо одсрца ("бити некоме попут најрођенијег"). [1]
  19. ˜ ми и̏ште ("жарко желети"). Вршац [1]
  20. пљу́шти ми ˜ ("осећати жгаравицу у стомаку"). Вршац [1]
  21. ˜ оће а дупе клокоће ("хтети а не моћи, бити престар за нешто"). Јасеново [1]
  22. сишло му ˜ у пете ("престравити се"). [1]
  23. рећи усрцу ("у љутњи рећи нешто увредљиво"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 106.
  3. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
  5. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ср̏це&oldid=229875”