ср̏це

Именица

уреди

ср̏це, с

Категорије: прен.об.


Облици:

  1. срце [1]

Значења:

  1. Централни мишићни орган који регулише крвоток у телу. [1]
  2. Духовно и емотивно расположење, љубавно осећање, љубав. [1]
  3. Драга особа (обично у тепању). [1]
  4. Средина, унутрашњост нечега. [1]
  5. Унутрашњи део зрна кукуруза или жита. [1]
  6. Унутрашњи, средишњи део лубенице. [1]
  7. Унутрашњи део плода сунцокрета. [1]
  8. Графитни уложак оловке. [1]
  9. Очврсли гној у средини чира, бубуљице и сл. Банатско Аранђелово Избиште[1]
  10. Желудац, стомак. [1]
  11. Срцаст предмет уопште (обично врста колача и сл.). [1]
  12. Сорта парадајза срцастог облика. [1]
  13. Украсни лицидерски колач у облику срца са налепљеним огледалцем. Сакуле[1]
  14. Врста шаре на одевним предметима од коже. [2][1]
  15. Исто. [1]
  16. Исто. Черевић Кула Зрењанин[1]

Примери:

  1. Па и при̏тисак, а и ср̏це ма̏ло. [3] Избиште Сремска Митровица Апатин Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  2. Мла́да сам ја̑ о̀стала удо̀вица, му̑ж ми у̏мро од ср̏ца пре̑ два̏јез го̏дина. Неузина [1]
  3. Кад је до̀шо, сви̏ смо се љу́били, само ср̏це нѐ може да по̀ка̄же ра̏до̄ст — ста̏ло ср̏це за сво̀јим си̑ном. [4] Кумане [1]
  4. Ти̑ си на̏јвеће ср̏це де̏дино, а о̀ве дру̏ге ни нѐ гледам. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  5. Кад је ве̏лика су̑ша, па то̑ је жа̏лос да погле́диш та̀ко зр̏но; о̀но ср̏це све̏ се спару́шило, до̀шло си̏тно, ја̏дно, а ти̑ се о̏ма пи̑таш о̀ће̄ л би̏ти ра́не. Бока Суботица Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  6. Во̏лем кад је зре̏ла, кад донѐсу Неузи́нци, а о̀на црвена, па кад расе́чеш, пу̏кне и се о̀твори ср̏це, а то̑ сла̏тко, не̑ма сѐме̄нке, па ко ме̑д. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Ди̏ си му за̀турио за̀ре̄заљку; му се сло̀мило ср̏це и како ће са̏д да пи̑ше. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
  8. Ди ћу да пијем вина на гладно срце. Јасеново [1]
  9. Боли ме срце. [1]
  10. Па не̏ знам, би́ло је не̏ко, не̏што да се та̀ко, ко̀год о̀ви лѐце̄дери што про̀да̄ју, што и̏му те̑ ср̏ца, и шта̏ ја зна̑м. Велики Гај [1]
  11. А те године баба Драгиња нам је дала семе „биково срце". Леп је тај парадајз, розикаст, срцастог облика, крупан. Турија [1]
  12. Цу̏ра ка[д] до̏бије ле̏цедерско ср̏це с ва́шара, не̑ће да га по̀је, чу̑ва з[а] у̏спомену. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Изрази:

  1. ("лако се наљутити"). Ново Милошево [1]
  2. ударио ме је лед у ˜ ("сазнати потресну вест"). Војка [1]
  3. наштесрца ("исто"; "Попио је ракију наште срца"). Нови Кнежевац [1]
  4. ла́дно окоср̏ца ("осећај зле слутње, безнађа"). Ново Милошево [1]
  5. ушла ми зима у ˜ ("веома озепсти, смрзнути се"). Јасеново [1]
  6. ˜ да иско̏чи из гру́ди ("бити веома узбуђен"). Вршац [1]
  7. ујести ("повредити нечије емоције, причинити некоме душевну бол"; "Е̏то, шта̏ ра̑ди сад о̀младина: у̀је̄ду о̀ца и ма̏те̄р скро̑з за̏ срце"). Ђала Ново Милошево Јасеново [1]
  8. говори̏ти изср̏ца ("говорити искрено"). Вршац [1]
  9. ˜ ми о̀тишло у пе́ту ("престравити се"; "Кад ја̏ идем, а ср̏це ми у пе́ту о̀тишло, др̏кћем од стра̑"). Томашевац [1]
  10. ˜ му се чу́па из гру́ди ("жалост га обузима"). Вршац [1]
  11. вуче и ("снажно желети нешто, чезнути за најдражим (породицом, завичајем и сл.)"; "А, војни́ци та̏мо и дѐца нѐмачка, ѝду сва̏ко сво̑ме, је л да, и ву́че"). Параге Вршац [1]
  12. лежати насрцу ("бити драг, мио"). Ново Милошево [1]
  13. камен ми је пао сасрца ("ослободити се тешке бриге, стрепње, осетити велико олакшање"). Ново Милошево [1]
  14. наштосрце ("исто"). Лупак Водник Равник Клокотич Нермиђ Крашово Јабалче [1]
  15. сад ми је ˜ на месту ("осећати задовољство, радост због испуњења жеље"). Ново Милошево [1]
  16. Бити доброгсрца. — Миле је био јогунасти Босанац, а у основи момак „доброг срца", поштен ("Миле је био јогунасти Босанац, а у основи момак „доброг срца", поштен"). Бачки Брестовац [1]
  17. на гла́дно ˜ ("пре јела, на празан стомак"). Ново Милошево Вршац [1]
  18. ко да му је отпо одсрца ("бити некоме попут најрођенијег"). [1]
  19. ˜ ми и̏ште ("жарко желети"). Вршац [1]
  20. пљу́шти ми ˜ ("осећати жгаравицу у стомаку"). Вршац [1]
  21. ˜ оће а дупе клокоће ("хтети а не моћи, бити престар за нешто"). Јасеново [1]
  22. сишло му ˜ у пете ("престравити се"). [1]
  23. рећи усрцу ("у љутњи рећи нешто увредљиво"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 106.
  3. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
  5. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене

уреди